Да ли је дошло време за Србију без дуванског дима - угоститељи упозоравају, лекари јединствени

Србија је у врху светске листе по броју пушача међу адолесцентима, а на седмом месту по броју пушача у односу на број становника. У европском врху смо са 32 одсто становника који пуше, а у европском врху смо и по броју оболелих и умрлих од рака плућа.

Поред других малигних болести, дувански дим је одговоран за појаву и респираторних и кардиоваскуларних обољења.

Предлог измена и допуна закона којима се забрањује пушење је у завршној фази, лекари су гласнији него раније, а угоститељи се и даље противе.

Срмена Крстев, некадашња председница Републичке стручне комисије за контролу дувана, сматра да ће измене закона свакако бити донете, а онима из угоститељског сектора који се томе противе јер сматрају да туристи долазе, између осталог, и зато што могу да пуше у клубовима и ресторанима, да Србија не треба да буде задимљена балканска кафана.

“Такав начин размишљања не подржавам, треба да живимо најздравије могуће и избегнемо факторе рузика које можемо“, рекла је Срмена Крстев.

Истиче да ове измене не захтевају никаква улагања – само да се пепељаре склоне и залепи натпис да је забрањено пушење.

“Већина људи схвата да морају да се донесу ове измене, јер је то добро. Ко год је бар мало изашао из Србије видео је како је у другим државама, не можете пушити ни у кафићу ни у ресторану. Имали смо пуно притужби странаца који нису могли да верују да је то дозвољено“, рекла је Срмена Крстев.

Наводи да ће бити потребна много снажнија инспекција, више инспектора који ће редовно обилазити сва затворена јавна и радна места, и која ће не само кажњавати, већ и саветовати и упозоравати.

Угоститељи желе да учествују у писању измена закона

Миша Релић, председник Удружења ноћних барова и клубова Београда, противи се изменама закона и тражи прелазно решење. Предлаже пореске олакшице оним баровима у којима ће бити забрањено пушење.

Сматра да држава треба да иде у смеру спречавања да млади уопште почну да пуше, наводећи да деца купују вејп и електронске цигарете.

“Надам се да ћемо за један закон који одлучује о нашој судбини имати реч. Током короне смо проглашени за легло заразе, корона се завршила, угоститељи раде у пуној снази и ништа се не догађа. То је очигледно европски и светски тренд и догодиће се, не можемо спречити, али морамо да учествујемо у писању закона“, рекао је Релић.

Позива се на пример Хрватске у којој је пушење било забрањено, да би након пада промета у објектима за преко 40 одсто унели измене.

Када је реч о казнама за власнике угоститељских објеката у којима гости пуше, Релић сматра да је то неправедно јер конобари би дошли у ситуацију да могу да се сукобе са неким од гостију који не желе да престану да пуше, или пак да дође до туче гостију и обезбеђења

Онима који не желе да буду окружени дуванским димом поручује да иду у објекте у којима је забрањено пушење и који, како је рекао, јако добро раде.

Мишљења је и да би се дошло у исту ситуацију као и током пандемије када су, како је навео, одређени објекти непрестано радили упркос забранама, док су они без политичких веза били затворени.

Шта кажу истраживања

Директор Института економских наука Јован Зубовић рекао је да истарживања финансирана од стране дуавнских компанија показују да би овакав закон донео велике губитке држави, угоститељима и пушачима, док независна истраживања, међу којима су и она из државних извора, говоре потпуно супротно.

"Нема ниједног истраживања које потврђује статистички значај неколико елелмента пословања - за промет, за број запослених у индустрији, број објеката, говоримо о свим објектима који потпадају под ту регулативу. Има појединаца који ће имати проблеме, али живимо у динамичном окружењу, ствари треба да се мењају“, сматра Зубовић.

Додаје да пушачко домаћинство троши девет одсто свог буџета на цигарете, као и да мере котнроле дувана које се спроводе имају утицаја на оне са нижим дохотком.

По њиховом истраживању, прошле године директни трошкови здравља због лечења последица болести у Србији износили су 200 милиона евра годишње“, рекао је Зубовић.

Ако се упореде трошкови лечења пацијената и приходи од акциза, држава је на губитку милијарду евра.