РТС у посети ракетној бригади – како се служи војни рок у најмоћнијој јединици Војске Србије

Као што спортисти највећи део времена проводе на тренинзима, а мање на такмичењима, тако и војници углавном изводе обуку и најмање ратују. Војска Србије на срећу, не ратује већ 22 године. Плату зарађују извођењем обуке, пуно радно време. Чак и војници на добровољном служењу примају плату.

"Имам 19 година, пријавио сам за добровољно служење јер сматрам да је то једна лепа ствар и лепо искуство за цео живот. Такође, једна дугогодишња традиција, како породична тако и традиција нашег народа", објашњава разводник Михајло Величковић.

Његов друг Никола Гикић пријавио се за добровољно служење по узору на свог оца, који ради у војсци већ тридесет година. И Никола и Михајло имају по 19 година. Војни рок су провели у Лесковцу на основној обуци која траје месец и по дана, и затим још месец и по дана у Пожаревцу где су имали специјалистичку обуку.

У Мешовитој артиљеријској бригади обучавали су се за самоходни вишецевни лансер ракета "пламен С" – борбени систем ракетне артиљерије. То је добар и ефикасан борбени систем, али само ако њиме рукује добар тим, који се ствара напорним радом и другарством.

"Са свих нас је страна. Имамо другове из Суботице и из Зрењанина. Из Војводине. Што се тиче наших старешина, имам одличан однос са њима, нормалну комуникацију. Није велика напетост у нашој касарни, односно у нашој јединици", каже Михајло Величковић који долази са југа Србије.

Он не планира да се запосли у Војсци, иако после шест месеци служења има само добре утиске. Планира да упише стоматологију и настави да буде у служби грађана Србије, бринући о њиховом здрављу. Никола Гикић планира да се запосли у Војсци.

"Међуљудски односи у овом колективу су врло добри и старешине су према нама веома коректне. Сматрам да ми је најбоље да останем да радим у Мешовитој артиљеријској бригади Копнене војске", истиче овај младић који чека позив да је примљен у радни однос.

Какве су дужности командира 

И какве су то коректне старешине, где нема напетости и где су добри међуљудски односи. Баш како треба да буду. Обучавају војнике, воде своје јединице и зато из дана у дан имају све боље посаде артиљеријских оруђа. 

"Дужности командира одељења су извођење обуке и обученост одељења, израђивање подсетника за обуку, познавање распореда обуке, упутства, правила, тактике, технике и других процедура које се тичу обуке", објашњава водник прве класе Александар Петковић, командир лансирног одељења.

Александар у сарадњи са старијим подофицирима и официрима учествује у процесу обучавања сваког војника и циљ му је да све функционише како треба, односно да се поштују правила и сви раде као један.

Стална обука – тако се најкраће описује посао војника. Тако се описује војни позив. Осим терена и рада са наоружањем, у Мешовитој артиљеријској бригади обука се одвија и у учионици. Где се на пример на топографској карти уцртавају подаци за гађање из ракетног система "пламен С".

Додатна одговорност официра 

Највећи изазов за официре и подофицире у војсци је да ускладе рад са професионалним војницима и војницима на служењу војног рока. Официр ту има и додатну одговорност јер треба да организује и води систем, односно људе и борбене средства.

"Када војници дођу у нашу јединицу потребно је обавити са њима улазни разговор, где треба препознати код њих да ли постоји нешто што носе од куће, што може касније утицати на њихов живот и рад овде", истиче капетан Душан Марковић.

Он командује ракетном батеријом, има неколико система "пламен С" под својом одговорношћу, млађе официре, подофицире, техничаре и војнике на добровољном служењу војног рока.

"Разлика приликом извођења обуке, између војника на добровољном служењу и професионалног састава је у томе што се војници на добровољном служењу војног рока први пут сусрећу са овим средствима. Те је из тог разлога са њима неопходно радити поступно и полако, до тог тренутка када се они увежбају до оног тренутка када се науче да раде и као професионални састав", истиче капетан Марковић.

Иначе, ракетни систем "пламен С" М63/94 познат је широј јавности по "ватреном" наступу, и дању и ноћу, на приказима способности и вежбама Војске Србије на комплексу Пасуљанске ливаде.