Преглед штампе (19. 02. 2010.)

ЕУ не може тражити од Србије да призна Косово

Ханес Свобода, аустријски посланик у Европском парламенту (ЕП), потпредседник европских социјалиста и известилац ЕП за Хрватску, сматра да „Европска унија не може тражити од Србије да призна независност Косова, јер је неке државе ЕУ такође нису признале". У изјави за „Политику" он је оценио да „неко решење, ипак, треба да буде постигнуто" пре уласка Србије у ЕУ.

У прошлонедељном обраћању посланицима ЕП у Стразбуру Свобода је поред осталог рекао да „нико не зна формулу по којој Србија иако не призна независност Косова може ући у ЕУ" и „да ће то бити тешка дипломатска формула, коју Србија треба да пронађе". Он је том приликом објаснио да „ЕУ не жели да увози проблеме већ да извози стабилност".

„Ми треба да промовишемо улазак Србије у ЕУ, али истовремено и да укључимо Косово у евроинтеграције. Не можемо да тражимо од Србије да призна Косово које нису признале и неке чланице ЕУ. Већина држава ЕУ јесте признала Косово, али нису све. Морамо пронаћи неки начин, али да не притискамо Србију сада због Косова", казао је Свобода. На питање да ли то значи да ће притисака бити касније, он је одговорио да „нема јединственог притиска на Београд, јер нису све државе ЕУ признале независност Косова", али и да „још има времена до уласка Србије у ЕУ".

„Нисмо још започели приступне преговоре са Македонијом. Ништа неће ићи брзо на западном Балкану, то су илузије - показало се. Ништа од велике брзине. То не би било реално", оценио је Свобода и затим прокоментарисао недавно поновљену иницијативу која је дошла од шефова дипломатија Грчке и Аустрије о заједничком уласку свих држава западног Балкана у ЕУ 2014. године.

„Ако све балканске државе 2014. године буду обухваћене процесом преговора о чланству онда се то може сматрати успехом. Могло би се рећи да је реалност да онда земље западног Балкана постану чланице ЕУ 2018. године. Дакле, имамо још седам, осам година", рекао је Свобода и додао да он нема конкретан предлог за Србију како да реши питање Косова али потврђује да „неко решење мора бити пронађено". Као известилац ЕП за Хрватску он наводи да је реално очекивати да она постане чланица ЕУ 2013. године, а не раније како предвиђају многи у Бриселу.

Кривична пријава: Крали и на Бога нису мислили!

Одбегли протосинђел Симеон Виловски и његов ухапшени сарадник Предраг Субитички сумњиче се за крађу неколико стотина хиљада евра прикупљених током хуманитарне акције „Један СМС за један оброк"!

Виловски је Суботичком исплатио и 412.000 евра из Фонда за обнову порушених манастира и цркава, које је Суботички потрошио за куповину куће у Београду и на услуге америчких адвокатских кућа! Све ово стоји у извештају који је након контроле 10. фебруара направила петочлана црквена комисија предвођена митрополитом Амфилохијем и владиком Григоријем, а у који је Пресс имао увид.

Црква је на основу тог извештаја, који је препун података о малверзацијама у Епархији рашко-призренској, поднела кривичне пријаве против Виловског и Суботичког. Из извештаја се види и да је већину спорних трансакција одобравао владика Артемије.

Од поменутих 412.000 евра који су на руке исплаћени Суботичком за послове обнове манастира на Косову, 65.000 је потрошено за куповину куће у Сремчици, док су огромне своте новца отишле адвокатским и лобистичким канцеларијама у САД.

- Адвокату Малкому Шоу исплаћено је 107.700 евра, а адвокатској кући „Венеабле" 46.000. Кући „Венеабле" је исплаћено још 59.000 евра од новца из Фонда за Косово и Метохију! Из истог фонда финансирана је и закупнина стана у Солуну од 2.040 евра месечно, као и месечна апанажа од 1.400 евра, наводно за адвоката Драгана Стојковића. И те паре узео је Суботички, али их никада није дао Стојковићу - наводи се у извештају. Осим што је намештао послове куму свог брата, Виловски је црквени новац давао и свом стрицу Владимиру.

Почели су да нас руше

Министар просвете и заменик председника Социјалистичке партије Србије Жарко Обрадовић оценио је да неке интересне групе намерно стварају негативан публицитет о социјалистима.

Као да су се уплашили раста нашег рејтинга. Очигледно је да им смета што нас све више поштују и у Србији и у Европи", прокоментарисао је за сутрашње београдске Вечерње новости министар Обрадовић серију инцидената, афера и спекулација у којима се, директно или посредно, помињу челни људи СПС.

Обрадовић види узрок кампање према СПС у резултатима недавних локалних избора а њене ауторе ван коалиционе владе премијера Мирка Цветковића.

Дестабилизујући нас (СПС), желе да уздрмају и коалицију. Они свој ћар црпу из сукоба у власти, мишљења је Обрадовић.

Министар Обрадовић је, међутим, казао да у Влади нема шумова и изразио уверење да су чарке владајућих партија у појединим општинама, повремене несугласице које не могу да угрозе коалицију у Републици.

Са Демократском странком изузетно сарађујемо. То је резултат озбиљности наших политичких пројеката, разумности и потенцијала који поседују председници Борис Тадић и Ивица Дачић. А, наша коалиција са Јединственом Србијом Партијом удружених пензионера Србије је хомогена и јака. Зато нема бојазни да би неко трећи могао да нас замени. Нисмо ми за замену, истакао је Обрадовић.

Министар Обрадовић је поводом акције неких опозиционих партија да сакупе милион потписа за ванредне парламентарне изборе, поручио како у овом тренутку не постоји шанса да буде избора. Уосталом, опозиција је могла у Скупштини да покрене питање неповерења Влади, приметио је он.

Али, велики број потписа свакако би могао да нас опомене, закључио је Обрадовић.

Илић прелази код Николића

СНС и НС активно раде на формирању коалиције са којом ће изаћи на наредне парламентарне изборе, сазнаје „Блиц". Како сада ствари стоје, ДСС ће по сопственом избору остати изван овог савеза, док ће будућа коалиција кренути у заједничке акције већ у понедељак - и то симболично, на месту на којем је Велимир Илић недавно нападнут.

Преговори лидера СНС Томислава Николића и НС Велимира Илића започели су још пре шест месеци. Иако је Илић у старту био спреман да оформи савез опозиционих странака који ће се супротставити ДС и остатку владајуће коалиције, а напредњаци га подржали у томе, Војислав Коштуница и његов ДСС нису били спремни за прављење заједничког фронта са тренутно другом странком у Србији. Чак је Томислав Николић више пута јавно позивао Коштуницу да се изјасни, тражећи од њега да открије да ли је за чланство Србије у Европској унији или не, што је био и кључан услов. Одговор, међутим, није добио. Насупрот њега, лидер Нове Србије наставио је све више да кокетира са напредњацима.

- Када је Коштуница јавно рекао да „не жели у нови ДОС", дао је и коначан одговор и Велимиру Илићу да ли жели у коалицију са напредњацима или не. О односу НС и СНС довољно говори и то што су Томислав Николић и Александар Вучић били први који су Илића посетили у болници после напада и то истог дана, док се Коштуница појавио тек дан касније. ДСС има још времена да се определи, али је тешко очекивати да ће променити мишљење. С једне стране, гласови НС добро ће доћи напредњацима, јер ће се с њима готово поравнати са демократама. С друге стране, ДСС без Илића долази на ивицу цензуса - каже извор „Блица".