Вода цури из комшијиног стана - коме се жалити

Живот у стамбеним зградама су вечито привикавање и компромиси. Ипак, има неких граница преко којих се стварно не може. Донекле је разумљиво када свако донесе своје навике у солитер, али коме се жалити када оне озбиљно угрожавају станаре.

Породици Миленковић у Земуну, први пут стан је поплављен на Божић и то водом из канализације. Проблем је дошао од комшије који живи изнад.

Марија Миленковић каже да је 28. јануара у вечерњим часовима у целом стану почела да шикља вода из свих зидова.

"Најтеже ми је пало када је мом оцу који је у соби поред нас, лежао непокретан, на главу почела да цури вода. Морала сам да га евакуишем како год сам знала. Живот у овом стану је тотално дисфункционалан од тада зато што се ширио ненормалан смрад, друго нисмо ни знали да ли је на безбедном с обзиром на то да су цуреле фекалије", каже Миленковићева.

Станари тврде да њохов комшија са првог спрата живи сам и да, откако му је отац преминуо, није способан да се брине о себи. Тврде да живи у лошим и нехигијенским условима и да је прошлог месеца, осим поплаве изазвао и пожар.

"Он није агресиван, али он не може сам овако да живи и не можемо ми сви ово да трпимо због њега", рекла је станарка Радмила Благојевић.

"Системски имамо проблем са оваквим решењима, опет кажем, не само у овој згради, него и у зградама где имамо сличне проблеме", каже Ненад Радић, професионални управник.

Тврде да су радници центра за социјални рад долазили, али да нису трајно решили проблем.

"Имајућу у виду да станар није способан да се брине о себи, евентуалних медицинских проблема, онда би најбоље било за станаре те зграде да покрену ванпарнични поступак законом о ванпарничном поступку којим би евентуално лишили такво лице пословне способности. То је добро и за то лице, имајући у виду да може довести до пожара, поплава. У том смислу суд може донети одлуку да се то лице лиши спосовности до три године и да му се постави старатељ", објаснио је адвокат Немања Милошевић.

У јулу смо извештавали о стану у Жаркову, из ког се годинама ширио непријатајн мирис, због комшије који је сакупљао ствари.

Станари су о свом трошку аганжовали раднике који су смеће изнели, а потом су платили дезинфекцију и дератизацију. Међутим, како смо сазнали од управника зграде, изгледа да се комшија враћа старим навикама.