Блиски сусрет с дивљом свињом у Београду – одакле долази и како треба да се понашате

Савремено ловство се суочава са бројним изазовима међу којима посебно место заузимају климатске промене, губитак биодиверзитета, или појава болести које се са дивљих животиња преносе на домаћу стоку и људе. 

Док су многе врсте проређене или угрожене, друге су у експанзији, а брзе промене у нашем окружењу компликују газдовање и очување биодиверзитета.

Драган Гачић истиче за РТС да је зима најтеже годишње доба за многе животиње. У Србији има око 85.000 ловаца и они су већ предузели све да припреме одговарајуће објекте, износе храну за дивљач.

"На тај начин ловци дају значајан допринос да се сачувају многе врсте дивљачи. Важна је доследна примена кодекса ловаца која се односи на начело, а то је да ловци у ловиште уносе онолико колико из њега изнесу. Као добри домаћини они ће унети много више него што изнесу. Пре свега се мисли на насељавање неких врста дивљачи и на свакодневну исхрану", навео је професор. 

Дивље свиње у Београду 

У новије време, како у ловству Србије тако и у ширем окружењу, највеће проблеме проузрокује дивља свиња.

Гачић објашњава да је реч о изузетно прилагодљивој врсти и њена бројност се повећава у целој Европи. 

"Један од главних разлога за то су климатске промене, интервенција ловаца, током зиме износе велике количине хране коју користе дивље свиње. То значајно доприноси да бројност дивљих свиња расте", објашњава Гачић. 

Други проблем с којим се суочава Европа је, наводи, старост ловаца, све је мање заинтересовних младих. Старији ловци нису више спремни да проводе време у природи и да одржавају бројност дивље свиње.

У срцу Београда, на Великом ратном острву дивља свиња је веома често присутна.

"Нису ретки случајеви да дивље свиње препливају воду, уђу у градске паркове и дође до сусрета са становништвом. Важно је да нагласим да дивља свиња није агресивна и да неће прва напасти људе. Потребно је да грађани, када наиђу на дивље свиње, појединачно или у групама буду сталожени, смирени, да им не прилазе и да их не изазивају", саветује професор.

Додаје и да су надлежне институције предузеле мере како би се дивље свиње изместиле с Ратног острва и проблем ставио под контролу.

Зла судбина, атрактивна за лов

Дивља свиња је атрактивна за лов и то је њена, како каже професор, зла судбина.

"Она је веома интелигентна, опрезна, тешка је за лов. Ловци из тих разлога и обожавају да је лове. Лови се углавном групним ловом и велики број ловаца и учествује у тим активностима. С друге стране, дивља свиња прави велике проблеме", истиче Гачић.

Наводи да штете које она проузрокује могу бити у пољопривреди врло велике. Велики је број мера које корисници ловишта и власници пољопривредних земљишта предузимају.

Генерално се сматра да одржавање бројности може бити добра мера, мада има случајева да и при малој бројности свиње знају да направе велику штету. Основни проблем је што она, када уђе у усеве, не узима онолико колико јој је потребно, него буквало цео усев уништи.

Један од највећих проблема који прати дивље свиње у последње време је појава афричке куге свиња. 

Професор Гачић истиче да не постоје примери да је та болест регистрована на човеку.  Ситуација је, указује у Европи доста забрињавајућа, афричка куга је ушла у многе земље – Немачку, Мађарску, Словачку, Белгију. Међутим, појавили су се први случајеви и у Србији. 

"У прошлој години смо имали око 100 случајева те болести на домаћим и дивљим свињама. Највећи проблем је што је дивља свиња главни преносник болести и она се шири на домаће свиње. Тада се свиње у неком домаћинству или фарми морају у потпуности уништити. Рестриктивне су мере у ограничењу промету, што ствара велике проблеме домаћој производњи", истиче Гачић.

Додаје да ловци први у природи наилазе на угинуле дивље свиње и на тај начин много помажу ветеринарима да реше овај проблем.

Врло је важно да ловци и грађани знају да ако наиђу на угинулу дивљу свињу да је не померају будући да јој се у крви налази највећа количина вируса и да те лешеве пријаве благовремено ветеринарима.

Повратак јелена 

Посебно указује на значајан пројекат о заштити обичног јелена у нашим шумама. 

"Ми смо успели да кроз те три године истраживања пронађемо које су то локације у централној Србији неповољније за повратак обичног јелена. Урадили смо студију изводљивости за подручје Таре и Чемерна, где су започета прва насељавања."

Истиче да је 2011. године процењена бројност јелена у пролеће износила око 4.200 јединки, а 2019. је повећана на 6.300 јединки.