Ђедовић: За нуклеарне електране Србија нема довољно знања, искуства и кадра

На панелу "Мали модуларни реактори", онлајн конференције "Нуклеарна сигурност данас", коју по шести пут организује СРБАТОМ, министарка је рекла да за нуклеарне електрана сада Србија нема довољно ни знања ни искуства ни кадра.

Говорећи о модуларним реакторима, истакла је да према информацијама из Велике Британије та технологија може бити доступна 2029. или 2030. године. Додала је да је Србији потребно 8-10 година за школовање људи који би могли да управљају таквом технологијом, те да би одмах морало да се крене у школовање.

Ђедовићева је подсетила да је мораторијум на изгрању нуклеарки у Србији на снази дуже од 20 година.

"Свесни смо, да иако немамо ту енергију, да се технологија веома усавршавала. Данас је нуклеарна енергија, са гасом, алтернатива за енергију из угља, јер доприноси смањењу штетних гасова. Носи и своје ризике, свега око нуклеарног отпада", рекла је министарка.

Подсетила је да је усвајањем Закона о обновљивим изворима енергије Србија недвосмислено приоритет дала декарбонизацији, са што више обновљивих извора енергије.

"Зато је потребно да имамо адекватно балансирање енергетске мреже", рекла је Ђедовићева.

Оценила је да је страгијска одлука државе како до више базне енергије, те да је једна алтернатива гас.

"Једна од могућих алтернатива је и нуклеарна енергија. Људског кадра за њу немамо у довољној мери и кад бисмо кренули да разматрамо ово питање", рекла је минисарка.

Указала је да Србији предстоји доношење стратегије енергетског система за наредних 10 година, те да ће ту бити дефинисано како желимо да управљамо енергетским системом.

Гојковић: Криза нуклеарну енергију довела у центар светске пажње

Отварајући конференцију, потпредседница Владе, министарка културе и председница Одбора Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ) Маја Гојковић истакла је значај сагледавања изазова у овој области, размене искустава и решења.

Оценила је да су енергетска криза и геополитичка ситуација нуклеарну енергију довели у центар светске пажње, као једно од решења, али и највећих извора људских страхова.

Истакла је да питања примене нуклеарних електрана додатно доводи у фокус и заштиту животне средине и осигурање енергетске независности.

Гојковићева је рекла да у ближем окружењу Србије ради осам нуклеарки, те да неки суседи интензивно раде на новим нуклеарним капацитетима.

Нагласила је улогу СРБАТОМ-а преко кога се перманентно контролиште радиоактивност у Србији. Додала је да су радиоактивни извори присутни у многим сферама живота, понегде и незаменљиви, те да ако се њима не управља на сигуран и безбедан начин могу узроковати велику штету.

Навела је значај конференције на којој ће о овој теми од велике важности за читаво човечанство бити размењења знања.

Гроши: 30 земаља широм света разматра и планира нуклеарни развој

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Мариано Гроши оценио је да се интересовање за нуклеарну енергију повећава не само у Србији.

Нагласио је да 30 земаља широм света разматра и планира нуклеарни развој, а Србија је једна од њих.

Поручио је да је Агенција на чијем је челу ту за Србију како би све било сигурно и безбедно, по стандардима, те да то буду и приоритети током развоја.

Истакао је блиску сарадњу са СРБАТОМ-ом, а за нашу регулативу у овој области рекао да је релативно близу траженим међународним стандардима.

Додао је да ће наставити да подржавају Србију у процесу достизања тих стандарда у пуној мери.

Гроши је поручио да је обезбеђење поверења јавности кључно за развој у сектору нуклеарне енергије, те да ће међународна агенција наставити кроз помоћ и подршку да буде на страни Србије.

Директор СРБАТОМ-а Слађан Велинов истакао је да је у години пуној изазова рад био несметан и да је обезбеђена адекватна контрола у земљи, као и кроз издавање дозвола за увоз.

Говорећи о развоју нуклеарних електрана, истакао је да Словенија и Мађарска повећавају своје капацитете, а Румунија, Чешка и Пољска најављују улагања у мале нуклеарне реакторе.

Истакао је да зато Србија мора бити упозната са примењеним технологијама, а наш систем детекције зрачења спремна у случају било каквог нежељеног догађаја.

Амбасадор Републике Кореје Ли Ђиевонг рекао је да је та држава проминентна нуклеарна земља у којој је 30 посто енергетског микса из нуклеарних електрана. Истакао је да су у врху по знању и искуству у области нуклеарки, те да су отворени за размену са Србијом и помоћ у развоју у тој области.