Марковић: Мала Србија одиграла је тако велику улогу у Великом рату

Говорећи о томе да ли је Дан примирја дан сећања на то да смо били велики победници, Предраг Марковић каже за РТС да јесте, као и да је то један од невероватних историјских догађаја - да мала Србија одигра тако велику улогу у Великом рату.

"Ми смо се сами изборили за то место међу победницима и, наравно, ми имамо други празник 15. септембар – крај Првог светског рата је почео српским пробојем Солунског фронта. Ретко када је један тако мали народ одигра толико велику улогу у светској историји", поручује Марковић.

На питање зна ли већина Србије зашто је данас празник и чега се сећамо, Марковић каже да ћемо научити.

"Ми смо имали проблема и са великим празником као што је Сретење, па смо научили. Ми смо једна необично стара и млада држава, ми смо заборавили српске традиције па смо их последњих година обновили – химну, заставу и празнике", додаје Марковић.

Поручује да тугу изазивају страшне жртве којима смо добијали те победе.

"Треба да се сетимо дана када смо заиста били део света на победничкој страни и оно што све нас данас фрустрира да косовске власти симболизују снаге које су увек биле на лошој страни историје и то нас заиста збуњује и онда када нас питају зашто немате поверења у ЕУ и остале западне институције – тешко је имати поверења у некога коме сте увек били веран савезник, а који жртвује ваше интересе због једне разбојничке структуре какве су приштинске власти", поручује Марковић.

"Сачували смо војску и државу у егзодусу – то је невероватан подвиг"

Истиче да су Србију у Првом светском рату отписали. "После пада Србије 1915. године, сви су мислили да је Србија нестала, а она се уздигла као феникс", наводи Марковић.

Данас сви имамо на реверу Наталијину рамонду. То је чудо, биљка феникс, осуши се и уз једно заливање оживи сасвим. Марковић каже да је баш тако и српска војска.

"Мало нам је требало одмора на Крфу и на другим местима. Ми смо једина прогнана војска која је држала фронт. Биле су прогнане и белгијска и румунска војска, али они ни проближно нису имали тај значај као српска. Ми смо сачували војску и државу у егзодусу – то је невероватан подвиг", поручио је Марковић.

Поред тога, наводи да смо сачували и стабилност валуте. "Динар је био једна од најбољих валута у Европи", додаје.

"Хероји су сваки наш прадеда и деда, али и свака жена" 

Говорећи о томе шта је био мотив и покретачка снага, Марковић каже да смо волели државу и да се наши преци нису колебали око тога, као и да, када је у питању држава, није било подела.

"Рецимо, Димитрије Туцовић, који је био велики противник рата, био је социјалиста и интернационалиста, али је погинуо херојском смрћу бранећи своју земљу", рекао је Марковић.

На питање ко су хероји које данас не смемо да заборавимо, Марковић истиче да су то сваки наш деда и прадеда, као и свака жена која је годинама чекала мужа и синове из рата.

"Једне новине 1918. године кажу да су жене поднеле највећи терет рата. Седам година су те жене подизале децу саме, орале њиве саме, од 1912. до 1919. године, а неки су се тек 1920. вратили из војске", додаје Марковић.

"Српски војници нису убијали заробљенике"

Одговарајући на питање да ли је наша највећа победа била у Колубарској бици, Марковић каже да је то била најнеочекиванија победа.

"Нама падне престоница, цар аустроугарски прими медаље за пад Београда, а ми сутрадан уништимо аустроугарску војску. Потпуно неочекивано – земља која изгуби престоницу, за неколико дана ниједан аустроугарски војник није био на нашој територији", додаје Марковић.

Поручио је и да српски војници нису убијали заробљенике.

"Редовна српска војска није убила ниједног заробљеника и то треба имати у виду. Ових дана славе неке контроверзне хероје, треба да знају да наши генерали и војсковође из Првог светског рата никада нису дозволили да се убију заробљеници", каже Марковић.

Истиче да су то биле озбиљна држава и војска и не само да нису убијали, него су официри носили сабље, ишли су у позориште, свирали клавир.

"Док, са друге стране, први концентрациони логори у Европи су направљени за Србе, прво за Србе из Босне, а онда за Србе из Србије. Са једне стране је Аустругарска наше људе трпала у концентрационе логоре, а на другој страни, ми аустроугарске заробљенике смо држали по највишим међународним стандардима", наглашава Марковић.

Када је реч о броју жртава које је Србија поднела у Првом светском рату, Марковић каже да се води бизарна распарава и да има људи који повећавају тај број.

"Мени је мило да је изгледа било мање жртава, јер сада, када су озбиљно пребројани мртви, мање је жртава од тих милион и 300.000. Неколико милиона Срба је данас живо захваљујући томе што смо погрешно пребројали жртве у почетку", закључује Марковић.