Зашто се патријарх устоличава и у Пећкој патријаршији

Од уједињења Српске православне цркве 1920. године патријарси Српске православне цркве се устоличавају и у Саборној цркви у Београду и у Пећкој патријаршији на Косову и Метохији.

Пећка патријаршија је српски Сион јер је Свети Сава желео да она буде светионик за све цркве и епархије под њеном јурисдикцијом од добијања аутокефалности 1219. године, рекао је у разговору за РТС архимандрит Иларион и изабрани епископ Новобрдски.

Идеја да је седиште српске цркве - српски Сион, постојала је прво у Жичи, која је била прво седиште архиепископа српских.

"Да би се касније то седиште пренело у Пећку патријаршију због тадашњих околности, јер је тада Жича била изложена различитим упадима непријатељских народа, те је седиште српске цркве померено дубље у унутрашњост српских земаља, по благослову Светог Саве. А то је све учинио наследник Светог Саве на трону, архиепископ Арсеније", рекао је архимандрит Иларион.

То се, како каже, говори у концепту живописа у најстаријој цркви Пећке патријаршије, Цркви Светих апостола - који представља сцене са Сиона.

"Порука је двострука. Једна јесте да је Пећка патријаршија део једне свете саборне, апостолске цркве, оне цркве која је настала на Сиону у Јерусалиму. Са друге стране, та црква треба да буде средиште свих цркава и епархија које су под њеном духовном и административном јурисдикцијом", објашњава архимандрит Иларион.

Пећка патријаршија представља ризницу црквене уметности и градитељства које је трајало скоро шест векова.

Прва црква је зидана у 13. веку а затим су дозидане цркве Светога Димитрија и Пресвете Богородице Одигитрије.

Чувар вере и српства на КиМ

Црква Светих Апостола подигнута је делимично на темељима и зидовима старијег храма близу метохијске равнице средином 13. века.

У архитектонском смислу она представља јединствену спону између рашког и српско-византијског стила градње. Цркву је подигао архиепископ Арсеније Први, који је одлучио да дотадашње средиште архиепископије у манастиру Жичи премести у ове безбедније крајеве.

Фреске потичу из различитих периода и целокупна историја средњевековног зидног сликарства налази се на зидовима Пећких светиња.

Ктитор бочне Цркве Светог Димитрија је архиепископ Никодим. Подигнута је двадесетих година 14. века у облику скраћеног уписаног крста са пространом куполом. Фреско сликарство заслуга је архиепископа Јоаникија Другог.

Црква Свете Богородице Одигитрије саграђена је 1330. године поред јужног дела цркве Светих Апостола, а подигао је Данило Други, велики духовник, неимар, дипломата, биограф и песник.

До Богородичине цркве с јужне стране Данило Други саградио је и црквицу Светог Николе, једнобродну грађевину од камена и опеке. Првобитни живопис није сачуван, а најпознатији сликар седме и осме деценије 17. века Зограф Радул поново је осликао цркву.

После доласка Турака на Балкан, манастирски комплекс је више пута био озбиљно оштећен а богата ризница опљачкана.

Обнављан је и осликаван да би поново задобио своју првобитну духовну и политичку улогу.

После Првог светског рата, када је дошло до уједињења српске цркве, 1924. године у Пећкој Патријаршији устоличен је патријарх Димитрије, први пут после 1766. године, и од тада се сви изабрани српски патријарси тамо устоличавају.

И поред губитака драгоцене имовине током векова, ризница Пећке патријаршије представља једно од највећих блага српске средњевоковне државе.

Од 2006. године Пећка патријаршија је део светске културне баштине од изузетне вредности, а 2008. године током реконструкције враћена јој је тамно црвена боја, каква је била и у време градње.