Европски дан донора, на трансплантацију чека 2.000 пацијената у Србији

Овогодишњи Европски дан донора, 8. октобар, дочекујемо са драматичним падом броја трансплантација органа, које могу да спасу људске животе, саопштило је Удружење трансплантираних пацијената и пацијената којима је потребна трансплантација oргана "Заједно за нови живот".

Истиче да је после помака у последњих десетак година, епидемија коронавируса готово зауставила програм трансплантације, као и да поред напора лекара, грађани већином не пристају да донирају органе преминулог члана породице и тиме продуже живот пацијенту којем је орган неопходан.

"Један донор може спасити и до осам живота" 

Колико је ситуација алармантна говори и податак да је у Србији за последњих годину дана урађена само једна кадаверична и 13 живосродних трансплантација бубрега. Ова поражавајућа статистика ставила је Србију на дно европске лествице, наводи се у саопштењу Удружења.

На Европски дан донора, Удружење "Заједно за нови живот" покреће националну кампању Још си ми траг.

"Један донор може спасити и до осам живота. Захваљујући сагласности и једним да, не спасавају се само животи појединаца, већ на окупу остају читаве породице и у томе се огледа величина хуманости донирања органа", истиче председник Удружења Младен Тодић, који је пре шест година захваљујући донору и његовој породици добио јетру.

Програм у рукама посланика 

Осим епидемије коронавируса, која је на више од две године прекинула програм трансплантације органа у Србији, судбина програма је сада и у рукама посланика Скупштине Србије, истиче Удружење.

Објашњава да је Уставни суд прошле године донео пресуду да закони о пресађивању органа нису у складу са Уставом Србије.

"Уставни суд је чланове 23 и 28 Закона о трансплантацији, који је донет 2018. године, прогласио делимично неуставним и за поједине ставове Закона тражене су измене. Те чланове Закона смо изменили и дали смо их у процедуру, која подразумева измену Закона кроз законодавство Владе Србије и кроз Скупштину", наводи државни секретар у Министарству здравља, проф. др Предраг Саздановић.

Додаје да су у међувремену, добили и "правно тумачење могућег даљег наставка трансплантације органа и дали инструкције координаторима у 14 донор-болница како да поступају док траје правни вакуум – измене 23. и 28. члана".

"Ипак, као последица свега тога у јулу и августу смо, након строго медицински дефинисане мождане смрти, имали девет потенцијалних донора. Да смо добили сагласности породица, могли смо продужити живот између 15 и 29 пацијената, који би добили нове органе. Нажалост, то се није десило", истиче Саздановић.

Програм трансплантације органа, базиран на хуманости и доброј вољи сваког појединца, комплексан је, мултидисциплинарни и тимски програм, којим се мери стопа развијености једног друштва, наглашава Удружење.

Пандемија успорила програм

Начелница одељења за трансплантацију срца и механичку потпору срцу у Клиници за кардиохирургију УКЦ Србије, др Емилија Несторовић наводи да је до пандемије програм ишао узлазном путањом, те да је десет трансплантација срца рађено годишње у њиховом центру, након чега долази до застоја.

"Последња трансплантација срца је урађена октобра 2021. године. С обзиром на то да су потребе наше земље за трансплантацијом срца око 70 годишње, велики део пацијената код којих постоји медицинска индикација збринуто је уградњом механичке циркулаторне потпоре. На тај начин им је омогућено да чекају трансплантацију", објашњава Несторовићева.

Према њеним речима, до сада је Центру за трансплантацију срца Клинике за кардиохирургију УКЦ Србије, уграђено 280 различитих механичких уређаја који потпомажу рад срца и 47 трансплантација срца.

"Трансплантација једини начин да пацијент преживи" 

За неке органе, попут срца, плућа и јетра, трансплантација је једини начин да болесник настави живот и преживи, наводи Удружење.

Када је реч о бубрезима, наводи, трансплантација у односу на дијализу, обезбеђује бољи степен опоравка организма, бољи квалитет живота и укупно већи степен социјалне рехабилитације.

Додаје да осим што је бољи начин лечења, трансплантација бубрега је и економски исплативија.

"На ВМА је ове године урађено шест трансплантација бубрега од живог донора, а до краја године планирамо да урадимо још толико. Трансплантација од живог донора се код нас обавља са успехом, континуирано (осим застоја од две године због ковида) и мултидисциплинарно", објашњава начелник Клинике за нефрологију ВМА пуковник доц. др Невен Вавић.

Према његовим речима, највећи проблем квадаверичне трансплантације је недостатак органа.

"То значи да је неопходна правовремена идентификација потенцијалних донора, дијагностика мождане смрти, као и рад на популаризацији идеје донирања и поверења породице да код пацијента заиста постоји мождана смрт, која је, нажалост, неповратно стање", каже Вавић.

Искуства пацијената 

Тридесетдвогодишњи Стефан Ђорђевић из Лесковца је пацијент који већ девет година има вештачко срце, али исто толико чека ново срце.

"Када сам имао 21 годину, сазнао сам да имам проблем са срцем. Сећам се да сам се ујутру спремао да кренем на испит и да сам искашљао крв. Прва помисао ми је била да имам туберкулозу, али након снимања установљено је да ми је срце огромно. Стигла је и дијагноза кардиомиопатија. Срце ми је тада радило са само 21 одсто капацитета", прича Ђорђевић.

Додаје да је узрок највероватније био коксаки вирус.

"Након три године стање ми се погоршало, тада су ми уградили два пејсмејкера. Међутим, два месеца од интервенције, опет сам био лоше, вода ми се стварала у плућима. Тада су лекари одлучили да ми уграде механичку потпору за срце, коју имам већ девет година. До сада сам три пута био позиван као потенцијални прималац срца, али нисам био компатибилан", наводи Стефан.

Јелена Димитријевић је мама малог петогодишњег Константина, коме је са годину и по дана трансплантирана јетра.

"Константин је рођен са недовољно развијеним жучним путевима. Урађена је интервенција, где је његово црево вршило функцију излучивања жучи, што је временом довело до цирозе јетре. Годину дана смо провели у 'Институту за мајку и дете' и ту је почела борба за његов живот. Сазнали смо да држава плаћа трансплантацију јетре у Бергаму. Успели смо у томе", каже Јелена.

Истиче да је Константин данас предшколац, те да нико не може да претпостави шта је све преживео – све док не подигне мајицу.