(Не)спорне војне пензије

После распада државне заједнице, око 70 пензионера последње заједничке институције, Војске Србије и Црне Горе, остало је без примања.

У септембру је, после провере пребивалишта, договорено да 47-оро пензију добија у Србији. Међутим, они који су радни век завршили у Црној Гори, а имали пребивалиште у Србији, не могу да добију пензију.

Пензионисани потпуковник Зоран Лалић каже да се издржава тако што сече и продаје дрва за огрев. После службовања у готово свим републикама бивше СФРЈ, официрски радни век завршио је у Црној Гори, где је пензију примао годину дана, све док Црна Гора није донела закон по коме је пребивалиште основ за добијање пензије. Њему је то већ пет година Смедеревска Паланка, где је и рођен.

"Док се одвајала Црна Гора мене нико није питао већ ми је речено да ћу бити пензионисан по важећим законима. Речено ми је баш овако, ви који идете у пензију немате потребе да идете у прекоманду у Србију него ћете остати доле и бићете пензионисани", каже Лалић.

У Министарству рада и социјалног старања Црне Горе кажу да, при одређивању надлежности Републике, није било опредељујуће место службе, већ искључиво пребивалиште.

У Фонду за социјално осигурање војних осигураника у Београду, који исплаћује више од 49 хиљада пензија, тврде да они који су у пензију отишли као официри Црне Горе, не могу да добију пензију у Србији.

Међутим, у Министарству рада и социјалне политике, у чију надлежност од следеће године прелазе војни пензионери, сматрају онима који у Србији имају пребивалиште треба обезбедити исплату војних пензија.