Сезона за шумокрадице, пустоше и државне и приватне шуме – Београд био црна тачка

Поручник Филип Нахајовски наводи да је тренутна ситуација на подручју Београда много боља него што је била.

"Ободни делови Београда важили су за црну тачку али је сада, по формирању Јединице за сузбијање еколошког криминала, ситуација много боља, инспектори су стално на терену", наводи Нахајовски.

По крађи шума налазимо се на средини европске лествице. Нахајовски напомиње да према анализама које су рађене највише шуме се краде на југу и истоку Србије.

Истиче да се казне за нелегалну сечу, према закону, зависно од степена штете, крећу од новчаних до затворских.

Указује на то да је крађу шуме најбоље пријавити надлежној полицијској управи.

"Апелујем на све оштећене који су трпели штету од шумокордица да пријаве случај надлежној полцијској управи како би инспектори у најкраћем року ухватили и процесуирали осумњичене", каже Нахајовски.

Већински власник шума у Србији је држава са око 53 одсто, док је остатак у приватним рукама.

"Државе шуме су у надлежности јавних предузећа и националних паркова који имају своје чуваре, док о приватним шумама рачуна морају да воде сами власници."

Поступак за легалну сечу

Напомиње да постоје лепи примери из Војводине, где је у оквиру локалних самоуправа формирана пољочуварска служба која штити усеве и шуме на одређеном подручју без обзира на то ко је власник.

Каже и да када приватни власник намерава да сече дрвеће у својој шуми мора да се обрати јавном предузећу или кориснику шума. Тада на терен по закону излази шумарски инжењер који треба да означи стабла предвиђена за сечу. Потом се плаћа такса за сечу и након тога се она може обавити, објашњава Нахајовски.

Како наводи, било да је власник шуме држава или приватник, Управа за шуме при Министарству пољопривреде контролише тај процес који се обавља према десетогодишњим плановима.

Указује на то да је еколошки криминал у Србији и Европи у ескпанзији, а да су у наредном периоду планиране међународне полицијске акције.