Кад грађани буду знали где да одложе електронски и електрични отпад, неће бити проблема са животном средином

Прошле године збринуто је 120 хиљада тона посебног отпада у који спадају електронски и електрични отпад, гуме, моторна уља, возила, акумулатори и батерије, а тренд раста настављен је и у седам месеци ове године.

Никола Егић, председник Удружења рециклераа рекао је да се много више опасног отпада  нашло на сигурном месту и да су задовољни због тога, али да увек има простора за напредак. Према његовим речима, њихово задовољство је због промена начина финансирања управљања посебним токовима опасног отпада.

"Отпад не може сам себе да финансира, потребан је новац. Уведена је еколошка такса. Ми као грађани уплаћујемо еколошку таксу и тај новац је намењен за збрињавање опасног отпада", напоменуо је Егић и додао да су до прошле године функционисали на бази банкарских кредита, али да је прошле године направљен преседан и расписан конкурс, обрачунете су сакупљене количине и исплаћен је новац уз који је могло да се уђе у нова планирања, а то се наставило и ове године.

Ергић каже да се овим добила превенција здравља и да ће рециклери издвојити велике количине опасног отпада и да ће бити послати углавном у Европу или чак у далеки Сингапур.

"Имамо све више уређаја који све краће трају. За шест-седам година, од 10 килограма отпада по становнику дошли смо до 20 килограма", напоменуо је.

Истакао је да постоји Правилник о управљању електричним и електронским отпадом, у коме је наглашено шта мора да ради власник отпада, а шта сакупљач.

Улога трговаца у процесу рециклаже 

"Трговци су веома битни, ми када дођемо као купци можемо да донесемо стари производ и трговац је дужан да тај производ даље прослеђује. У свим производима који постају отпад постоје опасне материје у сва три агрегатна страња. Чврсте материје могу да се одвоје ручно, али за гасовите и течне мора да постоји опрема", рекао је Егић.

Према његовим речима, највише се рециклирају гуме, након тога иде електрични и електронски отпад, акомулатори и батерије.

Направљен је један пројекат како би се повећало прикупљање батерија и сијалица.

Када је реч о рециклирању у Србији, каже да имамо квалитетну опрему за третман посебних токова отпада, али немамо добро уређен систем сакупљања отпада.

"Када грађани буду знали где ће свој одбачени рачунар, фрижидер, своју гуму да одложе, онда неће бити проблема са животном средином и са здрављем људи", рекао је Егић.

Напоменуо је да је око 15.000 људи запослено у рециклажној индустрији, плус су ту и неформални сакупљачи, који су добро решење, али не и идеално.