Зграде без управника - шта су права и обавезе станара, а шта дужност управника стамбене заједнице

Управницима зграда из редова станара, који су изабрани када је донет Закон о становању 2017. године, истекао је мандат.

После четири године, у обавези су да ураде реизбор. Иако је регистар стамбених зграда јаван, нико од надлежних нема прецизан податак колико је таквих зграда.

Председник Удружења професионалних управника Београда Љубиша Бановачки каже да се онда дешава ситуација да у јединицама локалне самоуправе када виде да је некоме истекао мандат, а да није урадио реизбор, додељују им принудног управника.

"Имамо ситуације да се у одређеним зградама појави принудна управа и онда се људи изненаде откуда сад од једном професионални управник, како су сад стигли рачуни за текуће и инвестиционо одржавање, рачуни за управљање а до тад на пример ништа нису плаћали", наглашава Бановачки.

Исти посао у зградама обављају и професионални управници, али начин именовања и мандати су другачији.

"Тада се потписују уговори између два правна лица. Једно правно лице је фирма у којој ради професионални управник и друго правно лице је стамбена заједница. Уговорима су тачно дефинисана сва права и обавезе, а такође и рокови колико важи уговор. Већином су на недоређено и могу да се раскину са оном калузулом у трајању од 30 до 90 дана", истиче Љубиша Бановачки.

Неписано је правило да станари са виших спратова не хају много за проблеме у подруму, они са нижих не желе да учетсвују у поправкама лифта.

У Београду је до сада регистровано више од 50.000 стамбених заједница. Око 60 је именовало управнике из редова станара, а у 40 одсто управљају професионални.