На трансплантацију чека више од 2.000 људи, мали број донора и због теорија завере

Директор Клинике за кардиохирургију Клиничког центра Србије проф. др Светозар Путник подсећа да је програм трансплантације био обустављен у Србији због пандемије, баш као и у великом броју светских центара.

"Након поновног одобрења иде јако полако, ниједна трансплантација срца није обављена ове године, не може да се пореди са оним како је било раније", каже др Путник.

Како би продужили животе пацијентима који су на листи чекања служили су се алтернативним решењима, као што је уградња пумпи, вештачких срца.

Статистика показује да се годишње у свету уради 5.000 трансплантација срца, што је свега 20 одсто од укупних потреба. На листи чекања у Србији је у сваком тренутку 40-50 пацијената, различите животне доби - од раног пунолетства, па све до 70 година.

Младен Тодић из Удружења "Заједно за нови живот" истиче да тренутно више од 1.000 пацијената чека на бубрег, срце или јетру. Без рожњаче је преко 1.000 људи.

Протекле године имали смо свега четири донора, што је као статистичка грешка, каже Младен Тодић, указујући да је у време короне преминуло 20 пацијената чекајући трансплантацију. Један пацијент преминуо је пре два дана.

Трансплантације које су након много времена обављене буде наду пацијентима који чекају орган да ће се програм покренути и да ће добити шансу за нови живот, рекао је Младен.

Проф. др Драгана Вујић са Института за здравствену заштиту мајке и детета "Др Вукан Чупић" истиче да су радили трансплантације и током пандемије.

"Кад је проглашено ванредно стање, у земљу су требале да уђу ћелије добровољног даваoца. Захваљујући појединим члановима Владе, омогућен је увоз ћелија и дете је трансплантирано, сада је други разред основне школе", каже др Вујић.

Од почетка године обавили су седам трансплантација, а припремају се за још осам болесника. Годишње ураде oд 20 до 26 трансплантација.

Шта кочи трансплантацију у Србији

На питање шта кочи трансплантацију у Србији, др Путник каже да увек полази од своје струке, од здравствених професионалаца. Дуг је пут од утврђивања да је неко у несрећи доживео мождану смрт па до саме трансплантације и велики је број процедура које морају да се испуне. 

"Потребан је напор како бисмо мобилисали високообучене професионалце како би они на адекватан начин реализовали сваки корак. Није то лако, али верујем да ћемо урадити и морамо то да урадимо, као и свака друга земља у Европи", каже др Путник.

Младен Тодић каже да је наша свест на ниском нивоу.

"Говорим из личног искуства и ангажовања у удружењу. Људи се воде теоријама завере - да ће ако желе да буду донори или им се нешто деси, да ће неко да их убије, да им здравствени радници неће помоћи довољно јер су донори органа. Контроверзе које прате тему донирања органа су веома заступљене. Треба сви да се укључимо, да говоримо кроз шта смо прошли -
држава, медији, удружења, јавне личности, црква", истиче Младен.

Докторка Вујић подсећа да неко ко има малигну болест крви нема много времена за чекање, а  ако бисмо имали велики број потенцијалних донора, скратили бисмо време претраживања регистра.

У понедељак ће у Галерији РТС-а бити отворена изложба поводом Националног дана донора.