Милашиновић за РТС: Такозвана држава Косово није спремна ни по закону ни морално да буде део Унеска

На територији Косова и Метохије је 61 културно добро од изузетног значаја за Србију. Налази се 1.300 цркава и манастира.

Четири споменика на Косову и Метохији су 2006. године уписана на Листу светске баштине у опасности. У опасности су, дакле, манастири: Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и црква Богородица Љевишка у Призрену. Косовске власти покушавају да те споменике припишу "косовском културном идентитету".  

Професор др Горан Милашиновић истиче за РТС да дуго постоји та идеја, а да је у последње време интензивирана па такозвана држава Косово аплицира за чланство у Унеску.

"Имате најбољи пример Савета Европе и таквих међународних институција које су апсолутно политичке, где не можете ништа да урадите по питању неке међународне правде или закона, то је класична политика или трговина политичким интересима и ништа друго", оценио је он.

Наводи да је Унеско организација која се ипак бави неким стручним стварима и да ту постоји простор да се оствари нека правда.

"Зато смо до сада успели да блокирамо, спречимо чланство такозваног Косова у Унеску. Неиспуњавање обавеза које се односе на већ уписана наша добра, манастире, цркве на КиМ, уверавају заправо да је тумачење Србије да такозвано Косово није спремно да буде део Унеска, не само као слово закона, на шта се ми позивамо, него и морално", нагласио је он.

Дечани су и даље под војском

Одлука Уставног суда у Приштини о враћању 24 хектара манастиру Високи Дечани, која је донета пре шест година, још није спроведена.

"Дечани – ништа се не догађа, чак је и суд донео одлуку о извршавању. Ствар је у томе да централна власт не може да обузда локалну самоуправу. Спонзори Приштине за улазак у Унеско су пет најмоћнијих држава, које их упозоравају да то морају да ураде, а они и даље то не раде", рекао је он. 

Милашиновић каже да централна власт није у могућности да натера самоуправу да измени трасу пута око Дечана и да имамо непрестане атаке на нашу културну баштину. Дечани су и даље под војском, Кфор и даље води рачуна.

Наглашава да Србија као држава и даље мора да води рачуна о нашем културном добру, међутим, друге страна ништа не чини да се то на неки начин превазиђе.

"Трпе заправо културна добра. Ко данас може да оде и да обиђе те манастире, не само из Србије него и из света? Нико не иде", упозорио је он.

Црква Богородица Љевишка у опасности 

Наводи да су четири споменика културе уписана у листу Унеска као објекти који су у опасности.  Онемогућена су нормална одржавања оних сајтова који се налазе на листи, да их цео свет види.

"Ако имате у виду да целокупну листу Унескове културне баштине чини хиљаду и нешто добара, а само 50 је у опасности, онда је јасно да је то заиста један озбиљан проблем", навео је он.

Нагласио је да је Црква Богородица Љевишка у Призрену у посебној опасности.

"То је црква у коју не можете да уђете, прокишњава, неопходни су радови, не само уређења него и рестаурације. То је осетљиво питање, не можете никакве радове да радите без сагласности Унеска. Кад нешто упишете, мора остати у истом облику као и кад је уписано, а ако радите било какве радове који нису одржавање, аутоматски вас скидају с листе", објаснио је Милашиновић.

Истовремено, указао је да не могу да натерају локалну самоуправу ни на који начин да омогући приступ тој цркви.

Преко пута улаза у цркву се налазе високе стамбене зграде које онемогућавају чак и поглед. Црква је, каже, у таквом стању да у њу не могу да уђу не само верници него било ко.

"Морамо да истрајемо да је то наш посао, Завод за заштиту споменика културе Србије је одговоран и мора бити омогућено његовим експертима да то раде", истакао је он.

Како наћи решење

Милашиновић сматра да је генерално могуће наћи неко решење – да се инсистира на статусу екстериторијалних подручја и да ће у том случају бити онемогућени ти злонамерни атаци који постоје.

Указује да Приштина мења начине борбе против наше културне баштине. Велики број држава који је гласао за независност је 2015. године гласао против њиховог пријема у Унеско када су видели филмове Србије са погромом.

Оцењује и да постоји једна осетљивост међународне заједнице, поготово у Унеску, на оно што они чине против српске баштине.

Други начин је, истиче, да се питање културне заоставштине и сакралних објеката на КиМ стави у заједнички план договора између Приштине и Београда, али да то буде део пакета да се на посебан начин решава.

До тада је, наглашава, за Србију најважније да и даље о тим објектима води рачуна и да им их не препусти, јер је, упозорава, сигурно да ће то бити рађено на лош начин.

"Народ без културе не постоји, тако и српски народ једног дана у било ком правцу да крене, ка истоку или западу, мора са собом да носи то наше културно благо које имамо па где год се у том тренутку нашли", поручио је Милашиновић.