Пиши као што треба, не заборављај на повратне глаголе

"Одмарамо", сигурно су вам говорили током празничних дана. А, шта одмарају – душу, главу, тело? Заборавили су на повратни глагол, иначе би тачно изразили шта желе. Крену ли да објашњавају шта треба да раде упадају у једну од највећих језичких замки, промену глагола "треба" по лицима.

"Имамо врло често грешке као што су 'ја би да радим' односно требало би рећи 'ја бих да радим'. 'Ми би дошли код вас на кафу', а треба да кажу 'ми бисмо дошли'", каже др Марина Николић са Института за српски језик САНУ.

Постоји много разлога због којих грешимо у говору, а неких нисмо ни свесни. Рецимо зашто је упитно "јел" буквално протерало узрочни везник "јер".

"То је из разлога лакоће изговора, зато се дешава због палаталних сугласника, ова грешка.  Интересантна врста грешака, која није очигледна у првом плану, али користи се као врло важно прагматично средство, за уверавање – када политичари кажу 'Србија ће да ради', то има много већу тежину него када кажу – 'Србија ће радити'", рекла је др Марина Николић са Института за српски језик САНУ.

Прст кривице често се упире у медије и одсуство лектора. Колико су потребни, најбоље говоре њихова искуства.

"Мука са бројевима, то ми страховито смета, не могу да разумем да неко не зна да је – два су дошла, двадесет два су дошла, двадесет два милиона двеста двадесет два су дошла. Не, како одете од два, двадесет два је дошло", рекла је Јелена Дубајић Пантић, лекторка у РТС-у.

Разлог грешака је и утицај страних језика, бирократског речника. Бележимо и праву језичку епидемију предлога "за".

Др Марина Николић одговара на питање како види решење.

"Више учења у основној школи језичке културе, мање граматичких садржаја, више практичног садржаја како бисмо се вешто сналазили у сопственом језику и да се осећамо сигурно у сопственом језику", каже Николићева.

Са телевизијских екрана сви очекују правилан говор који ће отклонити језичке недоумице, а колико је тих недоумица најбоље сведоче екрани компјутера и телефона на којима су често укуцана имена сајтова који нуде решења.

Примера ради, само једна Инстаграм страница која се бави језичким дилемама има више од 200.000 пратилаца.