Годишњица бомбардовања РТС-а, породице страдалих већ 23 године питају "Зашто?"

Зграда РТС-а бомбардована је током емитовања вести у 2 сата и 6 минута иза поноћи 23. априла 1999. године, када је бомба из НАТО бомбардера погодила мастер.

Животе су изгубиле наше колеге које су тада биле на свом радном месту: Јелица Мунитлак, шминкер, Ксенија Банковић, видео-миксер, Дарко Стоименовски, техничар у размени, Небојша Стојановић, техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић, радник обезбеђења, Драган Тасић, електричар, Александар Делетић, камерман, Славиша Стевановић, техничар, Синиша Медић, дизајнер програма, Иван Стукало, техничар, Дејан Марковић, радник обезбеђења, Милан Јоксимовић, радник обезбеђења, Бранислав Јовановић, техничар у мастеру, Слободан Јонтић, монтер, Милован Јанковић, прецизни механичар и Томислав Митровић, режисер програма.

У вечерњој смени било је више од сто људи. Међу њима и Драган Шуковић који је повређен.

"Ја сам био фактички на неких пет метара од експлозије. Ту онда почиње неки, да кажемо, животињски инстинкт човека који прво добијеш, неки контраст у очима – видиш да ниси ослепео. Онда схватиш да ниси мртав него си жив, онда крећеш да се бориш. Покушао сам да спасем људе које сам могао, некоме стварно није било спаса, нажалост. Ја сам био повређен, имао сам 27, 28 копчи на глави", рекао је Шуваковић из техничког вођства РТС-а.

Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. НАТО је правдао своје бомбардовање српске државне телевизије, рекавши да је она била легитимна мета.

"Мој брат је био на смени 22. на 23. април, као и сваку ноћ за време бомбардовања. Свако вече сам се плашио и за њега и за остале колеге које су боравиле у овој згради, сваку ноћ, јер неколико дана пре самог удара се изместила и екипа Си-Ен-Ена што нам је донекле био неки знак да нешто тако страшно може да се догоди", каже Мирослав Медић, брат погинулог Синише Медића.

Пре бомбардовања РТС-а ниједна зграда која је бомбардована у Београду није била пуна људи. На време су евакуисани. И радници РТС-а су веровали да ће у случају опасности бити правовремено упозорени.

"Тишина у Абердаревој – ту књигу смо и изјаве сведока које у забележене у тој књизи и документи до којих смо дошли, предали тужилаштву. Међутим, Тужилаштво није желело да покрене истрагу ни против кога од одговорних у то време, осим против Драгољуба Милановића који као генерални директор тада није поступио по наредби владе. Постоје људи у савезном министарству који су били задужени за одбрану РТС-а, који су учествовали у прављењу тог плана одбране, који су морали да укажу на време и Драгољубу Милановићу и министру одбране", рекао је Медић.

За погибију радника РТС-а до сада је одговарао Драгољуб Милановић, који је 2002. осуђен на десет година затвора због непоштовања наређења Савезне владе, по којем је запослене и технику требало да измести из зграде у Абердаревој улици.

"Оно што нас посебно боли, и мене и све чланове породица, је ево – за ове 23 године стално испред споменика 'Зашто', испред срушене зграде, понављамо иста питања. Зашто и коме је било потребно да погине ових шеснаесторо људи, могло је да буде много више жртава, коме је одговарало – да ли НАТО пакту да покаже своју силину и своју снагу или је одговарало тадашњем руководству државе да жртве ове које су биле у РТС-у, које су остављене ту на милост и немилост непријатељу, искористе у своје пропагандне сврхе", рекао је Медић.