Одржана комеморација Миловану Витезовићу

Комеморацији је присуствовала као специјална изасланица председника Србије Сузана Пауновић, министарка културе и информисања Маја Гојковић, заменик градоначелника Београда Горан Весић, помоћник градоначелника Андреја Младеновић, редитељ Милан караџић, затим композитор Раде Радивојевић, глумац Радош Бајић и бројне личности из јавног живота.

Горан Весић је рекао да га је Витезовић "понекад разбарушен, подсећао на свог јунака професора Косту Вујића", и да је знао да буде ексцентричан, циничан, али увек мудар, инспиративан и доброћудан.

Подсетивши да је његови афоризми "стигли чак до Берлинског зида", Весић је оценио да би "данашњи свет био мудрији и не би правио нове зидове да је читао и разумео тестаменталне поруке Витезовића".

Према његовим речима, тада би "све предвидели и схватили да рушење споменика једног времена наговештава почетак нове апокалипсе, која се оконачава уништавањем градова и коначно људи".

Весић је подсетио и да је Витезовић преминуо два дана пред годишњицу агресије на нашу земљу када су 1999. године "бомбардован његов Београд и његова Србија".

"Не знам како је одабрао да будем његов пријатељ, али подарио ми је највећу част, понос и привилегију. убедио ме да пишме колумну у Политици и напишем књигу. Имао сам част да ми напише увод у књигу. Написао је једну песму о Београду коју ми је поклонио - ''Престоница наде''", истакао је Весић.

Према његовим речима, Витезовић је "спајао неспојиве, мирио непомирљиве, окупљао пријатеље уместо да их издаје".

Весић је рекао да су заједно радили на споменицима српским писцима Бориславу Пекићу, Милошу Црњанском, Васку Попи, Меши Селимовићу и Јовану Јовановићу Змају. Последњи заједнички пројекат за који је био итекако заинтересаван био је Витезовићев легат, за који су пронађене просторије и почело је њихово сређивање у улици Вука Караџића, у којој је писац и живео.

"Почивај у миру драги пријатељу. Тамо где одлазиш, тамо где је боље чекају те Андрић, Црњански, Ћопић, Меша. Место ти је међу њима", закључио је Весић.

Генерални секретар Културно просветне заједнице Србије и Београда Живорад Ајдачић је оценио да је Витезовић био "великан српске књижевност и, песник, романисијер, сатиричар и један до малобројних књижевника коме су за живота три пута објављена сабрана дела".

Ајдачић је рекао да ће се памтити његове књиге као што су "Шешир професора Косте Вујића" и "Чарапе краља Петра", телевизијске серије "Вук Караџић" и "Димитрије Туцовић", по његовом роману рађен филм "Лајање на звезде", документарци "Тамо где цвета лимун жут", као и песме и бројна друга дела, односно "стотине и стотина страна стваралаштва".

Подсетивши да је Витезовић био "највише награђивани уметнички стваралац на нашем простору", добитник, између осталог, Ордена председника Републике, затим Светог Саве првог реда и Вукове награде, Ајдачић је најавио да ће уз сагласност са његовом породицом Културно просветна заједница установити Награду Милован Витезовић.

"Свима нам је била велика част и задовољство да познајемо једног таквог великана, човека као што је био Витезовић. Вечно ће остати са нама кроз сећање и његова бесмртна дела", истакао је Ајдачић.

Заменик председника Удружења књижевника Србије Милош Јанковић је навео да је Витезовић "служио српском народу и његовој култури и колективној души, чинећи је књигама и делима лепшом, бољом, ученијом, широм, нежнијом и богатијом него што је сама умела али и смела".

Јанковић је рекао да Витезовић није био само културни и јавни радник, писац и књижевник, већ пре свега "учитељ,просветитељ, митотворац и митопрепричавач, чувар народног памћења, језикозналац, заштитник и бранитељ ћирилице...и један од најзначајнијих кључара српске духовности".

Како је најављено, Милован Витезовић биће сахрањен сутра на београдском гробљу Лешће, где ће од 12.00 бити служено опело.