Скупље на Старој планини него у Француској – звучи нелогично, зашто је то тако

Нова година је за неколико дана. Почиње и зимски распуст. Ако сте планирали некуд да отпутујете и одморите се, вероватно сте се суочили са два основна проблема.

Скупо је и пандемија је. Какве су вам шансе да пронађете нешто повољно и о чему морате да водите рачуна ако желите на пут у иностранство, то су питања Александра Сеничића из Јуте.

Одговарајући на питање да ли је истина су поједини домаћи аранжмани на планинама, као на Старој планини скупљи од неких у Француској, Сеничић каже да се то дешава.

"То је питање понуде и тражње, звучи нелогично, када имате одређени број капацитета за које влада велико интересовање, а ми на Старој планини имамо мали број добрих хотелских капацитета и када имате велики број људи који желе да у одређеном термину борави, логично је да они који су власници те цене подигну на ниво који одговара тражњи", објаснио је Сеничић, гостујући у Београдској хроници.

Према његовим речима, Француска и све остале земље Западне Европе имају рестриктивне услове на скијалиштима, нема навале како је уобичајено у овом периоду године, па су и цене нешто ниже, генерално мала тржишта имају тај проблем када немате довољно да задовољите тржиште па су цене више.

Када се говори о хотелијерству, Сеничић каже да је реч о приватном сектору и смештају. "Они треба да знају на који начин ће постављати послове, то може имати лошу конотацију оног тренутка када прође навала и када људи наставе да путују и одлазе у иностранство – треба бити паметан и радити, ово су тешка времена, морамо да покријемо трошкове, није једноставно одупрети се томе да када имате тражњу да не испуните услове да је задовољите, по цени да своје трошкове покријете".

Могу ли се цене вратити на старо

Сеничић каже да је питање шире. "Имате дестинације које раде током целе године, планине које током лета имају садржаје, на нашим планинама фали то, немамо развијено као у Аустрији, Италији и када једна хотел на планини ради 12 месеци, трошкови за годишње пословање су нижи и цена која се нуди на тржишту је нижа", објашњава он.

"Код нас хотелијери рачунају на три до четири месеца зимске сезоне и евентуално месец или два у току лета и када поделите све трошкове за једну календарску годину и пребаците на тих 5-6 месеци рада – добијате далеко вишу просечну цену, када продужимо сезону, то зависи од економске ситуације, и од тога да стекнемо навику да путујемо по нашој земљи када прође криза", истакао је Сеничић.

Ко није уплатио, где да оде 

Сеничић каже да има тих места, само је питање колико су људи спремни да истражују. Постоје десетине сајтова који нуде домаћу радиност, салаше у Војводини, етно-куће на југу, у источној Србији, можете да нађете дестинације које су повољне, закључио је Сеничић.