Историјска улагања у српску науку

Министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић најавио је да у Србији предстоје велике инвестиције у научну инфраструктуру, "највеће у историји нације".

"Пре недељу дана смо добили предлог за кредит Европске инвестиционе банке у износу од 200 милиона евра, који ћемо у следећих три до пет година инвестирати у нашу научно-технолошку инфраструктуру", рекао је Ђелић на београдском Грађевинском факултету, на свечаности поводом завршетка Међународне године астрономије.

Само у Научно-истраживачку станицу у Петници биће уложено шест милиона евра, а финансираће се и изградња некомерцијалних станова за младе научнике, рекао је Ђелић.

"Улагаће се и у нови кампус техничких факултета. Капацитети су одавно превазиђени и веома је необично да неки од наших најбољих студената морају да раде у условима и учиницама које датирају из тридестетих година претходног века", рекао је Ђелић.

Министар је најавио да ће Влада ускоро утврдити Стратегију за развој науке и технолошки развој Србије.

Биће расписани конкурси за нови циклус научних пројеката који ће се финасирати из буџета.

Као посебну слабост Србије Ђелић је истакао то што млади стручњаци чекају дуго на запошљавање и своје стипендије троше на дање школовање.

Ђелић је најавио да ће побољшати положај доктора наука тако што ће уговоре које научници имају са институитима признати као рад на неодређено, помоћу којих ће научници моћи да добију кредите. 

Међународна година астрономије

Министарство науке је најавило да ће наставити да подржава развој астрономије у Србији.

"Знамо да је једна од најважнијих тема за наше астрономе учлањење у одговарајућу европску организацију и размотрићемо то питање", рекао је Ђелић.

Министарство науке је обезедило 100 телескопа за школе у Србији, који ће им бити испоручени чим се заврше царинске процедуре.

У прошлој години, познатој као Међународна година астрономије, промовисано је и учешће жена у асрономији, где Србија предњачи у Европи.

Унеско је 2009. годину прогласио Међународном годином астрономије поводом 400. годишњице од када је Галилео Галилеј први пут посматрао небо помоћу телескопа. Тај догађа се сматра и рођењем астрономске науке.