Пољопривредници од јануара морају на обуку за пестициде, почиње и контрола прскалица

Да би се обезбедило довољно хране за седам милијарди људи у пољопривредној производњи су неопходни пестициди, тврде упућени. Проблем је, међутим, што произвођачи често праве грешке када их користе.

"Од оних које ће резултирати неадекватном заштитом биља, као што је погрешно време примене, чак и погрешан одабир самог препарата па до оних које могу резултирати повећаним ризицима по здравље људи. Од тих грешака највеће су повећана количина примене по јединици површине неког препарата и непоштовање каренци које представљају минималне временске периоде који морају да прођу од последње употребе неког препарата и примене до момента бербе или жетве", наводи Милан Стевић са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.

Kако би се убудуће ове појаве свеле на минимум, од 1. јануара 2022. године сви пољоприврдници који користе пестициде ће бити у обавези да прођу обуку, након чега ће добити сертификат који ће морати да обнове након пет година.

"Да се упозна са самим пестицидима, механизмом њиховог деловања, начином примене, зашто је важно да се прате упутства о декларацији и примени, о личним заштитним средствима која се често заборављају, зашто је важно да се врши периодични преглед уређаја, о интегралном управљању штетним организмим, а о складиштењу, транспорту, руковању, свим оним стварима која су важна у смислу заштите здравља људи, животиња, нециљаних организама и животне средине", објашњава Лидија Ристић Матијевић из Управе за заштиту биља.

Новина је и да ће уређаји који се користе за примену пестицида периодично морати да буду контролисани.

"За периодничне прегледе уређаја донета су три правилника о томе ко може да врши контролу тих уређаја, на ком периоду, на који начин, који су то делови који се контролишу, које се прскалице контролишу, јер у оквиру тога не спадају прскалице које су ручне и леђне, већ оне које имају резервоар од 100 литара, па навише", појашњава Матијевићева.

Још раније су надлежни најављивали да ће коришћење пестицида бити контролисано тј. да ће произвођачи моћи да купују само онолико препарата за заштиту биља колико им је заиста неопходно. Обука је, кажу, први корак у том процесу.

"Kад се довољан број корисника обучи само на основу тог сертификата ће моћи да купују средства за заштиту биља у пољопривредним апотекама које су регистроване и на тај начин ће се имати податак колико се стварно средстава користи, које су то активне материје, за које културе се користе. Ми за сада имамо податке о томе колико се средстава произведе и увезе, али не и колико се стварно потроши то је оно што је најважније. Те обуке не треба схватити као нешто само да би се испунила законска форма да би се добио сертификат, него да стварно корисници се упознају са самим пестицидима и да имају појам о томе на који начин се користе најбоље", истиче Матијевићева.

Kорак ка производњи здравствено безбедне хране представља и скидање са листе дозвољених средстава оних пестицида који су се показали као изузетно штетни.

"На листи пестицица које се данас користе налазе се и супстанце које нису отровне, али и оне које јесу. Оно што је добро, ако се вратимо уназад 20 или више година, данас су критеријуми за стављање у промет пестицида много, много строжији него што су били, многе супстанце су повучене, тако да је токсичност данашњих пестицида неупредиво мања од пестицида које смо имали пре 30,40 или 50 година", тврди Стевић.

Пестициди се, чини се, у јавности налазе на врху нежељених супстанци које се могу наћи у воћу, поврћу, житарицама а које су ризичне по здравље људи и животиња. Стручњаци, међутим, упозоравају да су једнака претња по безбедност и здравствену исправност хране и микотоксини, адитиви или остаци минералних ђубрива.