Када је посејала кикирики, село Верки није веровало, а сада јој сви помажу у брању

Верка је посејала кикирики и сад очекује више од 200 килограма плода. Kаже да посао није тежак, иако се све ради ручно. Није користила пестициде, већ само домаће ђубриво и прихрану од коприве, коју је сама правила.

"Посејан је 26. априла. Имали смо мраз у мају и зато сад мало касни са вегетацијом. Окопава се и загрће после сваког цветања, а цвета три до четири пута, али овде је само једном загрнут, јер је била суша", каже Верка Додић.

Kикирики се показао и као изузетно отпорна биљка, јер је уништио коров у башти, који Додићи нису могли никако да искорене и увек им је правио проблем приликом узгајања поврћа.

"Нико није покушао и веровао, зато што је овде била јако прљава башта. Било је много сирка који је тешко искоренити. Сејали смо и детелину, али нисмо успели. Ево, сад после кикирикија, сирка нема. Сад сви долазе и не могу да верују да нема сирка, а ни траве уопште", каже Додићева.

Највише посла Верка има приликом брања и у томе јој најчешће помажу сестричине Милица и Марија, које су јој дале највећу подршку кад је одлучила да узгаја махунарке.

"Иако је све то деловало тешко, јер се први пут сусрела са тако нечим, ја сам знала да ће она све то да смисли како треба. Ту су сад плодови њеног рада, а ми смо ту да јој помогнемо шта год треба и тако ће увек бити", каже Милица Ракиџић, студенткиња.

После брања, кикирики се суши и већ после неколико дана може да се једе, а Верка више не мора да купује семе, јер од овогодишњег рода имаће га довољно и за следећу сетву.