Нетолеранција на храну код деце

Нетолеранција на намирнице од млека или брашна, није честа код деце, па се о томе мало зна. Родитељи не препознају одмах симптоме и често касно потраже помоћ лекара.

Уколико се не открије и не лечи на време, последице могу бити озбиљне. Иако, нема података о томе колико је деце у Србији нетолерантно на те намирнице, стручњаци кажу да се број повећава.

Деца нетолерантна на храну често су немирна, склона испадима али и нападима беса, не држи их место, често имају проблем са говором, пажњом и концентрацијом.

То не мора да значи да је понашање детета проблематично, већ оно можда осећа неку унутрашњу нелагодност изазвану неподношењем намирница од млека или брашна.

Славица Ђоковић, мајка детета нетолерантног на храну је рекла да њено дете није знало како да саопши шта жели, уједало је себе и другу децу и вриштало.

Родитељи чија деца имају овакве поремећаје, пролазе тежак пут од уочавања проблема, преко дијагнозе, до лећчења малишана.

Мајка Марија Чолак је приметила код свог детета неуобичајен говор, који је у једном тренутку  постао и нефункционалан.

Специјални режим исхране

Након вишемесечних лутања, од стручњака до стручњака, обе мајке довеле су децу у Институт за експерименталну фонетику и патологију говора. После само неколико месеци интензивног рада, приметиле су промене на боље.

Са децом су радили логопеди, али су она била и на специјалном режиму исхране без непожељних намирница.

Докторка Мирјана Совиљ каже да се, на основу резултата, приступа одређеним дијетама, искључују се одређене житарице, млеко и уводе се додаци исхрани на бази различитих витамина и минерала.

Уколико већ са 15 месеци дете не почиње да говори или користи свега неколико речи, родитељима се саветује да се што пре обрате стручњацима.

Силвана Пунишић из Института за експерименталну фонетику и патологију говора је рекла да је најважније да се третман започне на што млађем узрасту, јер је тада најефикаснији.

Према њеним речима, на тај начин се дете враћа у нормалне токове развоја говора и језика и до треће године може да се усклади са својим вршњацима.

Уколико родитељи примете да њихово дете има затворе или честе воденкасте столице, да учестало и истрајно плаче, има специфицну боју гласа, да се не одазива када га позову, стручњаци препоручују да се обрате лекару.