Први пут у Србији – аутоматски систем раног праћења падавина и водостаја

У систему пилот пројекта ране најаве водостаја у сливу Уба и Тамнаве биће постављене три хидролошке и четири станице за аутоматско праћење падавина.

Кишомерне станице постављене су у Убу и Памбуковици и Доњем Црниљеву и Коцељеви.

"Ово је пилот пројекат на сливовима река Уб и Тамнава који ће нам дати реалне податке у реалном времену. Имаћемо и податке која количина падавина ће утицати на водни режим. Знатно раније ћемо бити припремљени за поплавни талас", каже Ђорђе Малешевић из "Ерозије" у Ваљеву.

На реци Уб биће постављена хидролошка станица, из које ће се подаци аутоматски слати у "Србија воде". Хидролошке станице биће постављене и на реци Тамнави у селима Новаци и Бргуле.

Никола Јовановић из "Ерозије" објашњава да су до сада морали да дођу на саму реку да би видели колики је водостај. Протицај чак негде нису могли ни да измере.

"Сада можемо да меримо све у реалном времену и што пре одреагујемо у односу на некадашње стање. Сада ништа не зависи од самог човека који треба да дође да мери водостај, него зависи од људи који седе у "Србија водама" и то синтетички прате," поручује Јовановић.

У превентивну заштиту у Убу, уложено је у протеклих неколико година, више од пет милиона евра. На овом делу слива Колубаре, предстоје завршни велики пројекти изградње ретезивних језера, узводно на реци Уб и Тамнави.

Председник општине Уб Дарко Глишић каже да су грађани готово апсолутно безбедни оног тренутка када тај посао буде завршен.

"Ми смо добили од владе решење да је утврђен јавни интерес опредељен је и новац и кренули смо пре неколико дана у експропријацију земљишта за изградњу бране. Очекујем да тај посао завршимо до краја године и почетком наредне године и у наредној години кренемо са првим конкретним радовима на изградњи тог ретензионог језера", наглашава Глишић.

Општина Уб може послужити за пример изградње интегрисаног система заштите од поплава у најугроженијим сливовима у Србији.