Mуслимани славе Курбан-бајрам

Курбан-бајрам или Дан жртве слави се четири дана. Првог дана Курбан-бајрама, очеви и мајке богато дарују своју децу и најмлађу родбину, а жене припремају богате трпезе за госте.

Празник се дочекује у кућама, а у зору се одлази у џамије на сабах-намаз, где се чека излазак сунца и клања Бајрам-намаз.

После честитања, одлази се на гробље, а потом кући где је, према правилима шеријата, све припремљено за жртву Курбана.

Курбанско месо се дели на три дела, од којих је један намењен сиромасима, други родбини, а трећи се оставља у кући. Курбанско месо може се поделити и немуслиманима, а циљ даривања је зближавање људи и неговање добросуседских односа.

Забележено је да је пророк Мухамед први део меса који би одсекао, као знак пажње и добре воље, увек поклањао комшијама, хришћанину и Јеврејину.

Курбан-бајрам се назива и хаџијски, зато што се тога дана завршава главно годишње ходочашће Каби у Меки.

Хаџ је једна од пет главних верских обавеза пунолетних исламских верника, ако могу финансирати трошкове ходочашћа, не угрожавајући нормалан живот своје породице.

Хаџилук се не сматра само испуњавањем божје заповести, него и доказом једнакости свих припадника исламске вере пред Алахом, а циљ му је и потврда јединства и солидарности исламског света.

Обичај ходочашћа светих места познат је и у преисламској Арабији, као и међу семитским народима.

Сви муслимански верски празници рачунају се по месечевој, а не по сунчевој години, а Курбан-бајрам је два месеца и десет дана после Рамазанског бајрама.