Преглед штампе (13. 01. 2010.)

Први сусрет Тадића и Јосиповића 18. јануара

Први сусрет председника Србије и Хрватске Бориса Тадића и Иве Јосиповића могао би бити већ следеће недеље, 18. јануара када је инаугурација хрватског председника. У Председништву Србије за „Блиц" кажу да је „прва могућност за сусрет два председника инаугурација".

Нови председник Хрватске Иво Јосиповић најавио је раније скори састанак са председником Србије Борисом Тадићем. Јосиповић је истакао да су хрватско-српски односи један од његових стратешких приоритета и поновио став о могућности повлачења хрватске тужбе против Србије пред Међународним судом правде.

Јосиповић каже да сматра да би питања покренута хрватском тужбом и српском противтужбом могла да се реше и договором две земље и напомиње да та тема није табу. Према његовим речима, грађани Хрватске имају нереална очекивања од тужбе поднете против Србије.

- Када се подгревају нереална очекивања, онда су и разочарања велика. Не желим да будем председник који ће да ствара илузије и говори оно што неко жели да чује - закључио је Јосиповић.

Лоша сарадња Владе и НБС!

Тежак пад динара у односу на евро у претходних месец дана могао је да се избегне да су Влада Србије и Народна банка боље сарађивале у планирању трговине на девизном тржишту, сматрају економисти. Сарадник Економског института Стојан Стаменковић сматра да је на раст девизног курса утицало више фактора, али да је главни узрок „скоковито" убацивање динара на тржиште.

- На крају прошле године била је повећана тражња за девизама због отплате приспелих обавеза, затим је НБС смањила референтну каматну стопу и динарски део обавезне резерве банака, а држава је на тржиште убацила динаре продајом девиза добијених од ММФ-а. Додатно је на јачање евра утицала исплата новчане накнаде по основу права на бесплатне акције - рекао је Стаменковић.

Он је нагласио да је само по основу акција на тржиште пласирано око осам милијарди динара, што је двоструко већа сума од једномесечне масе зарада у јавним предузећима.

Стаменковић каже да Влада Србије и НБС нису добро координисале мере да би се ублажио раст девизног курса. Према његовој оцени, било би много боље да су се представници НБС и Владе састали и размотрили право време и меру за замену средстава од ММФ-а.

Економиста Никола Фабрис такође каже да ће се курс „смирити" у другој половини јануара, када прође психолошки притисак на девизно тржиште.

- Већа количина динара на тржишту утицала је на слабљење домаће валуте, али је додатни притисак на курс био психолошки фактор. Сви похрлили да мењају девизе због пада динара. Потребно је да прође неколико дана да би се увидело да је то била паника, а не реално стање - истиче Фабрис.

Он, међутим, сматра да је НБС могла агресивније да реагује и да на међубанкарском девизном тржишту понуди већу количину евра.

- Девизне резерве су довољно велике и не могу се тако лако „отопити". Уосталом, оне су много веће од новчане масе. Моје мишљење је да треба више трошити девизне резерве, јер је за наше тржиште карактеристично да свако мало померање курса има психолошки ефекат, што додатно утиче на слабљење домаће валуте.

Дете заклало због плена

Вукосава Јоцовић (69) пронађена је убијена у уторак око 8.30 часова у изнајмљеном стану у Првомајској улици, преко пута убске пијаце. Мотив злочина највероватније је пљачка, јер је нападач претпостављао да има уштеђевину. Сумња се да је пљачкаш однео неколико хиљада динара, као и мобилни телефон који су бацили у оближњу реку Убача.

Жену, која је живела сама, једним резом ножем заклао је седамнаестогодишњи дечак са Уба који ће бити предат истражном судији за малолетнике Вишег суда у Ваљеву. Мотив бруталног убиства по свему судећи била је пљачка. Неколико сати после откривања убиства, убски и ваљевски полицајци су ухапсили убичиног саучесника Б. С. (21). Током увиђаја, инспектори су пронашли и кухињски нож којим је почињен злочин.

Тело жртве је пронашла њена пријатељица која је свратила на уобичајену јутарњу кафу. Било јој је у први мах чудно што су улазна врата стана у приземној згради била откључана.

- Ушла сам у стан и кад сам крочила у кухињу сс врата сам угледала Вукосаву како лежи на леђима. Одмах сам изашла и од њених комшија позвала Хитну помоћ јер сам мислила да јој позлило - прича видно узбуђена пријатељица која је инсистирала да јој се не помиње име. - Кад је стигла Хитна помоћ отишла сам кући мислећи да је Вукосава пребачена у болницу. Ни помишљала нисам да је мртва. Касније сазнала сам да је заклана.

Вукосава Јоцовић била је конобарица на Убу. Пореклом је из Црне Горе и са мужем је дуго година живела у варошици у центру Тамнаве. Деце нису имали и родбина ју је ретко посећивала.

Њен муж је пре неколико година умро и од тада Вукосава живи сама. Лане се преселила у стан у коме сам је и пронашла. Није била нешто нарочито имућна, жалила се на малу пензију. Зато не можемо да схватимо шта је могао да буде разлог овог бруталног убитства.

Мајка малолетника осумњиченог за убиство повремено је спремала кућу Вукосави и осумњичени је долазио док је радила. Дечак је зато и помислио да пензионерка има уштеђевину.

Рат који не боли

Одавно је познато да виртуелни свет копира догађања из реалног живота. Ипак, Интернет дозвољава да се неке ствари, попут ратова, економских криза и суноврата проживе с много мање стреса. Виртуелне стратегије омогућавају и оно што би у свакодневном свету било тешко замисливо. Тако је, на пример, све популарнија друштвена онлајн стратегија „eRepublik" за кратко време омогућила eСрбији (виртуелном пандану наше земље) да постане једна од водећих светских сила. Србија је тренутно четврта земља по броју „становника" (22.122), а заједно са чланством у Савезу „Феникс" бори се за позицију велике колонијалне империје. Треба узети у обзир да се стање ствари у овој игри мења на месечном, недељном, па чак и дневном нивоу, па је могуће да наша земља још више напредује, али и ослаби своју тренутну позицију.

Стратегија „eRepublik" покренута је пре нешто више од годину дана са идејом да симулира догађаје у реалном свету. Сваки регистровани играч представља становника одређене земље „Новог света", који је такође, формиран по узору на класичну политичко-територијалну поделу. Запошљавање играча, учлањивање и вођење политичких партија, склапање економских уговора и војних савеза, развијање економије и осталих привредних грана представљају само део игре у коју се (на дневном нивоу) учлани и по неколико хиљада људи широм света.

И док се у стварности свет још од Кубанске кризе прибојава трећег светског рата, он се у „eRepublik" већ догодио, а нови светски поредак донеће и нови сукоб који ће кулминирати четвртим светским ратом.

Наша земља у „Новом свету" састоји се од седам региона (Београд, Војводина, Шумадија, Западна Србија, Источна Србија, Јужна Србија и Рашка), а тренутно контролише и неке територије на простору Бугарске, Мале Азије и приобаљу Црног мора, као и простор који одговара подручју Пакистана.

Као и у реалном свету, Србија као мала земља нема велики потенцијал природних ресурса, па до њих мора доћи трговином или освајањем нових територија. Поменути Савез „Феникс" поред Србије чине Русија, Мађарска, Велика Британија, Немачка, Бугарска, Иран, Индонезија, Португал, Словенија, Естонија, Уједињена Холандија, Турска, Летонија, Литванија и Бразил. У борби за светску доминацију овом савезу највећи ривал је EDEN који, између осталих, чине САД, Канада, Аустралија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Шпанија, Румунија и Пољска, која тренутно представља водећу светску велесилу.

О феномену „eRepublik" у више наврата писале су и угледне светске новине попут „Њујорк тајмса" или британског „Гардијана". Као и код сличних појава у последњој деценији, ова друштвена стратегија налази се на мети многих критичара, али истовремено вишеструко расте број оних који постају пасионирани љубитељи овог вида виртуелне занимације. И док се позитиве и негативне реакције смењују на бројним форумима, сви се слажу у оцени да је боље водити стотине ратова на овај начин него један једини у стварном свету.