Свети Трифун – верује се да се данас буде природа и љубав

Према хришћанском учењу, брачна љубав је благословена од Бога, а брачни завет нераскидив, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и Свети Трифун.

У "Охридском прологу" владике Николаја Велимировића пише како је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји, од мача христоборног римског цара Дакија.

Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија.

Сахрањен је скромно, по његовој жељи, у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен.

Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари, механџије, а на литургијама се помиње страдање светитеља Трифуна.

На овај дан виноградари излазе у виноград да орежу барем један чокот винове лозе и полију га вином. Верује се да ће грожђе тако добро родити.

Ако на светог Трифуна пада киша, верује се да ће успешно родити шљива и да ће бити добра година.

Једно од веровања у народу је, да са овим даном стиже пролеће, да се буди природа и најузвишеније осећање код људи, љубав.

У неким селима Шумадије слави се као заветан дан, јер се сматра да он штити села од града и поплаве.

Према веровању, Свети Трифун је чувар биља и штити га разних штеточина. Обично се њему моле да сачува њиве и винограде од скакаваца, гусеница и других инсеката.

Празник заљубљених 

Западне цркве данас обележавају Светог Валентина или Дан заљубљених. 

Владика Николај пише и о Светом Валентину који је био епископ у италијанском граду Интерамни, где се прославио као исцелитељ брата римског трибуна Фронтана и Херимона, сина познатог философа Кратона, чиме је многе преобратио у хришћанску веру.

Валентин је са својим следбеницима посечен мачем 273. године, записано је у Прологу.

СПЦ Дан Светог Валентина обележава 30. јула, односно 13. августа, али не као заштитника заљубљених.