Преглед штампе (11. 01. 2010.)

Дипломатски рат за нове преговоре о Косову

Година која је пред нама биће обележена тражењем решења за Косово и то ће бити главни и најтежи проблем који власти у Србији намеравају да реше, сазнаје „Блиц" у врху Владе Србије. Већ су предузети кораци да се одмах, „буквално дан по изрицању мишљења Међународног суда у Хагу, сазове седница Савета безбедности УН" и да се крене у „брз пробој и брз напредак" у покретању преговора и проналажењу решења између Београда и Приштине, каже за „Блиц" извор близак власти и наглашава да без тога неће бити могуће остварити стратешки циљ Србије - чланство у ЕУ.

Отворено питање Косова кочи напредовање Србије ка ЕУ, оптерећује односе са Америком као највећом светском силом без које нема ни политичког ни значајног економског напретка, отежава и односе са најутицајнијим и најбогатијим земљама Европе и онемогућава Србију да оствари улогу истинског лидера у региону Западног Балкана јер је спречава да успостави пуне пријатељске односе са суседима.

У региону само Румунија и БиХ нису признали самопроглашену независност Косова, а од осталих само Црна Гора још није разменила амбасадоре са Приштином. Београд, наравно, на сваки корак сарадње својих суседа са Косовом реагује негативно и погоршава односе у региону. И мада експерти за спољнополитичке односе, попут Ивана Вејводе, директора Балканског фонда за демократију, и Ивана Вујачића (ДС), бившег амбасадора Србије у САД, истичу за „Блиц" да решење за Косово не може бити не само лако него ни брзо, план српских власти је да се направи „брз пробој" у решавању главног српског проблема.

- Посматрано из угла глобалне светске политике, регион Западног Балкана има три велика проблема и сва три зависе од Србије. То су питање Косова, функционалност БиХ, односно статус Републике Српске и „рупа у НАТО", односно војна неутралност Србије. Не можемо сва три проблема да решавамо истовремено, али можемо активно да кренемо у решавање највећег, а то је Косово. Због глобалних проблема, унутрашњих проблема и заморености проширењем Европска унија би вероватно хтела да питање Западног Балкана остави по страни и зато је наш задатак да их анимирамо и натерамо да се баве нама и да помогну да се дође до одрживог решења за Косово кроз дијалог и преговоре - каже за „Блиц" извор из врха српских власти.

План за Косово не подразумева да српска страна нуди готово решење. План Београда је да што пре покрене преговоре, и то тако што ће преко СБ УН заинтересовати ЕУ да се ангажује. План већ има подршку многих чланица ЕУ.

- Стратегија ће бити слична оној која је примењена прошле године за одмрзавање прелазног трговинског споразума и подношење кандидатуре. Иако нико тиме није хтео да се бави, Србија је агресивном дипломатском акцијом успела да натера министре ЕУ да о томе разговарају, наметнула тему и успела. Сада очекујемо да се на СБ УН одмах покрене расправа о мишљењу које ће о независности Косова дати Међународни суд правде. Обзиром на значај целог процеса очекујемо да ће седници присуствовати велики број земаља посматрача, најмање 150. И мада због разлике у мишљењу чланица СБ УН не можемо да очекујемо јединствен закључак или неку резолуцију, поставиће се питање шта даље треба радити. Једино логично решење је да се отвори дијалог између Београда и Приштине и нађе излаз из ситуације - објашњава извор „Блица".

Тешко је замислити да Србија може да реши свој главни проблем без подршке и помоћи Америке и ЕУ, али ако успе да га нађе, више јој ништа неће стајати на путу европских интеграција и нормализације односа са суседима, која је један од услова за прикључење.

Отказујемо 1.500.000 доза?

Постоји могућност да Србија откаже половину контингента од три милиона доза "Новартисове" вакцине против новог грипа, највероватније без плаћања "пенала".

Ово је у недељу за "Новости" потврдила Светлана Вукајловић, директор Републичког завода за здравствено осигурање. Она каже да је преговоре са "Југохемија-фармацијом" о отказивању дела поруџбине почело чим је постало јасно да се не може утрошити три милиона вакцина купљених за 799 динара по дози.

- Све је још у фази преговора, али постоји сагласност да се наруџбина преполови - каже Вукајловићева. - О томе, међутим, не одлучује Републички завод за здравствено осигурање. Одлуку о куповини три милиона доза, колико је тражила Радна група за одбрану од грипа, усвојила је Влада Србије, и ми сада чекамо нове инструкције од Владе.

Проф. др Томица Милосављевић, министар здравља, најавио је да ће Влада у наредним недељама донети одлуке у вези с преиспитивањем потреба за вакцином против вируса Х1Н1. Међутим, непун месец од почетка имунизације у Србији потпуно је јасно да је вакцинација нешто мање од три милиона људи (јер деца до осам година и старији од 62 примају по две дозе) - "немогућа мисија". Вакцину је до сада примило само 104.265 људи у општој популацији и 20.000 војника, или 1,66 одсто становништва.

- Ниједна од 850.000 доза које су до сада ушле у земљу не може да се врати - каже Светлана Вукајловић. - А колико ћемо од три милиона уговорених вакцина заправо и узети, одлучиће Влада Србије. Учинићемо све да то прође са што мањим финансијским губитком, или без њега. Представници "Новартиса" би око 15. јануара требало да дођу у Србију.

Србија је до сада платила 500.000 доза. У уговору РЗЗО са "Југохемија-фармацијом" о куповини три милиона вакцина нису прецизирани услови евентуалног отказивања поруџбине. Уговор може да се раскине, али продавац у том случају може да тражи надокнаду штете.

- Са вишковима вакцине суочавају се многе земље, и чини ми се да је око новог грипа подигнута велика светска ујдурма - каже Вукајловићева. - Чињеница је да фармацеутска индустрија на све начине покушава да прода своју робу, и то прелази границу морала. То није случај само са новим грипом, али је на примеру ове пандимеје било видљивије него у другим ситуацијама. Лично верујем да је фармацеутска индустрија имала утицаја и на Светску здравствену организацију.

Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" и радна група за одбрану од грипа ове недеље би, по налогу министра здравља, требало да анализирају досадашњу имунизацију и да дају процену даљег тока вакцинације.

Коме ће припасти партијски станови СЛС-а

Иза напукле фасаде зграде на Студентском тргу број 11, где је седиште Српске либералне странке, одвија се драматична борба за имовину партије која ће бити угашена 24. јануара, тачно на двогодишњицу од смрти њеног оснивача академика Николе Милошевића.

Покојни Милошевић, који је три и по године био народни посланик, обезбеђивао је из државног буџета својим скупштинским ангажманом сваког месеца скоро милион динара за СЛС. Ова средства улагао је у куповину три стана у центру Београда, од којих сваки вреди око 100.000 евра. Издавањем тих станова, ова партија, коју су 1991. формирали академици Никола Милошевић и Коста Чавошки претходно иступивши из ДС-а, могла је како-тако да опстане све до данас. Сада ће СЛС бити угашен, јер није прикупио 10.000 потписа за пререгистрацију по новом закону о политичким партијама.

По одредбама члана 28 партијског статута и замисли Николе Милошевића, у случају престанка рада странке сва њена имовина прешла би у руке Црвеног крста. Међутим, децембра 2009, на иницијативу групе функционера, Скупштина странке променила је члан 28 и дефинисала да имовина прелази у власништво „либералног клуба" у који треба да буде преточен СЛС после престанка рада. Тиме је почео отворени рат за имовину СЛС-а.

Садашњи председник СЛС-а Милован Јеремић каже за „Политику" да је странка јануара 2008. већ продала један од ових станова за 98.000 евра:

- Процењујем да је садашња имовина странке вредна између 250.000 и 300.000 евра. Сва имовина, укључујући и ове станове, треба да припадне Црвеном крсту, што је прецизирано чланом 28 Статута. Покушавамо да наставимо делатност преко формирања српског либералног клуба (СЛК), али појавили су се неки људи у странци који би желели да дођу до тих средстава и станова. То су председник Општинског одбора из Врања Жикица Трајковић и председник ОО из Беле Цркве Радојица Мали. Они су окупили групу људи и послали су допис Агенцији за привредне регистре и оспорили наш захтев за регистрацију клуба.

Јеремић је предлагао да организују редовну изборну скупштину странке:

- Они су то преиначили у ванредну, која је одржана у децембру. Довели су већи број делегата него што им припада, поставили своје контролоре. Донели су одлуку да се уместо СЛК-а пријави некакво удружење либерала, изгласали моју смену и искључење из странке и усвојили измену члана 28 Статута. Тврдим да су све ове одлуке нелегалне, као и сами записници са скупштине. Подела плена већ је почела, али нећу дозволити да неколико особа стави руку у касу и узме све. Трајковић и Мали, заједно са председником ОО из Смедеревске Паланке Владаном Банковићем, предлажу да се имовина распрода и средства поделе.

Председник белоцркванског одбора СЛС-а Радојица Мали, који је од 2003. до 2004. био и председник ове странке, није желео да даје изјаве „без одобрења Главног одбора", али је појаснио:

Шокантно откриће: Бин Ладен куповао оружје у Београду!

Најтраженији терориста света и вођа Ал Каиде Осама бин Ладен покушавао је 1986. године у Београду да купи оружје за рат против Русије (тадашњег Совјетског Савеза) у Авганистану! Бин Ладен је у Београд допутовао из Загреба, где је претходно о куповини оружја преговарао у филијали Беобанке, тврди загребачки „Вечерњи лист". Лист наводи да је Бин Ладен на сто извадио торбу са 100 милиона долара у кешу, што је „убрзало преговоре".

„Вечерњи" се позива на документ СДПР-а из 1986. године, у којем се под назнаком „војна тајна" и „строго поверљиво" потанко описује боравак тада 29-годишњег Осаме бин Ладена у бившој Југославији. У документу „Забелешка о разговору са странцима" стоји да су 25. јуна 1986. у просторије СДПР-а ненајављено стигла три странца у пратњи Југословенки Зорице Риђешић и Милице Караџоглу и представника „Генекса" Александра Марковића.

Тројица странаца били су Фатхи Мохамед Али - функционер у покрету отпора Авганистана, Осман Калдирим - турски држављанин који живи у САД, и Осама бин Ладен - држављанин Саудијске Арабије. Као разлог њихове посете наводи се „заинтересованост за куповину ширег асортимана модерног оружја којим би се лакше супротставили моћној совјетској сили у Авганистану".

„Вечерњи лист" пише да је „понуђених сто милиона долара у готовини убрзало преговоре", па је Бин Ладен након само неколико дана разговора у загребачкој филијали Беобанке отишао у Београд, где је од војске тражио подршку у борби против Совјета. Потом је вођа Ал Каиде био и у Чапљини, где је покушао да договори и набавку бојних отрова!

Лист пише да је бојне отрове тадашња ЈНА производила у Потоцима код Мостара, али додаје, позивајући се на тврдње једног војног обавештајца из тог времена, да та жеља Бин Ладену није била испуњена јер је „став Југославије био да се бојни отрови продају искључиво државама, а не организацијама и покретима".

Даље се наводи да је Бин Ладен 1992. године, након завршетка рата у Авганистану и избијања рата у БиХ, у улици Крижног пута 105 у Загребу основао хуманитарну организацију Ал Кифах, на чије је чело поставио Хамрудина Хирбанија, бившег алжирског пилота. Хирбани се у Загребу задржао кратко, после чега је отишао у БиХ, а потом у Албанију, да би га неколико година касније ЦИА осумњичила за покушај напада на америчку амбасаду у Риму.