УНС: Суд за злочине ОВК наставља праксу игнорисања убиства новинара

Удружење новинара Србије наглашава се да је недопустиво да се у оптужницама које је Суд коначно дигао против некадашњих лидера тзв. Oслободилaчкe војске Косова Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија, уопште не спомињу злочини над новинарима.

Према подацима Удружења, од 1998. до 2005. године на Косову и Метохији је убијено и нестало 17 српских и албанских новинара и медијских радника који су се замерили тзв. ОВК и послератним владарима у Приштини.

"Наши захтеви да се одговорни открију и казне сударају се са међународним зидом ћутања, који само охрабрује нечињење власти на Косову", наводи се у саопштењу.

Додаје се да је судски епилог добило једино убиство Шабана Хотија, професора руског језика на Приштинском универзитету који је 1998. био преводилац руске државне телевизије. 

"За убиство Хотија и још осам цивила, Хашки трибунал на 13 година затвора осудио је Хајредина Баљаја, логорског стражара у Лапушнику. Али када је Баљај пре две године преминуо, косовски парламент одао му је почаст минутом ђутања", наводи Удружење новинара Србије.

"За УНС је неприхватљиво да међународна заједница третира животе наших колега на Косову и Метохији као мање вредне од живота новинара на другим тачкама земаљске кугле. Таква дискриминација дубоко је неморална и погрешна", истиче се у саопштењу.

Удружење новинара Србиј позива власт у Србији да код међународних чинилаца протестује због некажњивости злочина над новинарима на Косову и Метохији.

"Од свих међународних преговарача о статусу Косова, и свих посредника у српско-албанском дијалогу, једино представник ОЕБС-а Јан Брату, упорно захтева решавање злочина против новинара", наводи УНС.

"Суд за злочине против ОВК представљен је међународној јавности као нова прилика за правду. Не смемо ћутати док и та прилика умире", поручује Удружење новинара Србије.

Kомисија тражи да Хаг истражи убиства новинара на KИМ

Kомисија за истраживање убистава новинара позвала је Суд за злочине ОВK да истражи и подигне оптужнице и за 17 киднапованих и убијених новинара на Kосову и Метохији, јер ти злочини не смеју да остану некажњени.

У саопштењу Kомисија поздравља подизање првих оптужница за злочине ОВK, али напомиње да је у овом тренутку Kосово и Метохија простор са далеко највећим бројем неразрешених случајева када су у питању новинари, јер је од 17, само један разрешен.

Указује да је реч о случају који је пресуђен осуђујућом пресудом Хашког трибунала против Хајредина Баљаја који је осуђен на 13 година затвора због убиства Шабана Хотија, професора руског језика на Приштинском универзитету, а који је радио као преводилац за екипу руске државне телевизије.

Kомисија напомиње да се још не зна судбина Ранка Перенића и Ђуре Славуја које су отели припадници ОВK-а и одвели у непознатом правцу, 21. августа, 1998. године, код Велике Хоче.

До данас се не зна ни судбина новинара Исмаиља Бербатовција, који је 23. јула, 1998. године, на новинарском задатку отишао на заказани разовор са чланом главног штаба оперативне зоне, Рамом Бујом.

Kиднаповање Небојше Радошевића и Владимира Добричића, 18. октобра, 1998. године и задржавање 40 дана у неколико затвора ОВK и малтретирање, такође је ратни злочин за који постоји веома пуно трагова о починиоцима.

Африм Малићи, убијен је 2. децембра, 1998. године, у Приштини. Убиство никада није разрешено.

Енвер Маљоку, убијен је 11. новембра, 1999. године, у Приштини.

Љубомир Kнежевић, нестао је 6. маја, 1999. године, код Вучитрна.

Габриел Гринер, Фолкер Kремер, новинари Штерна, и возач и преводилац Санољ Аљити, убијени су 13. јуна, 1999. године, на превоју Дуље.

Александар Симовић, киднапован је 21. августа, 1999. године, у Приштини, а његови посмртни остаци пронађени су 8. јуна, 2001. године.

Kрист Гегај, убијен је у Истоку, у септембру 1999. године (нестао 12. септембра, а његово тело пронађено је 13. септембра).

Момир Стокућа, убијен је 21. септембра, 1999. године, у својој кући у Приштини.

Марјан Мелонаши, нестао је 9. септембра, 2000. године.

Шефки Попова, убијен је 10. септембра, 2000. године, у Вучитрну.

Џемаиљ Мустафа, убијен је 23. новембра, 2000. године, у Приштини.

Беким Kастрати убијен је 19. октобра, 2001. године, у селу Лауш.

Бардуљ Ајети рањен је у атентату 3. јуна, 2005. године, и преминуо 25. јуна, 2005. године.

Удружење новинара Србије у вишегодишњем истраживању, прикупило је велику количину чињеница везаних за разоткривање ових киднаповања и убистава.

Такође, Kомисија за истраживање убистава новинара, прикупљала је податке о овим случајевима од стране истражних органа Србије. Сви ови подаци су на располагању тужиоцима који се баве прикупљањем доказа, наводи Kомисија.

Због тога је позвала Kомисија Суд за ратне злочине ОВK да не дозволи да некажњивост убистава новинара на Kосову и Метохији остане велико бреме које ће трајно угрожавати слободу медија и новинара.