Времеплов (1. јануар)

Године 1618. рођен је Бартоломео Естебан Муриљо, шпански сликар. Муриљо, један од најзначајнијих представника шпанског и европског барокног сликарства, живео је и радио у Севиљи. Био је први председник Академије у своме граду. Током краткотрајног боравка у Мадриду, упознао се са радовима Тицијана, Рубенса и Ван Дајка. У Шпанији је у то време владао ауторитет званичног дворског сликара Веласкеза, али је Муриљо кренуо својим уметничким путем. Оставио је око 500 слика, које је радио по наруџбама цркава, самостана и богаташа. Муриљово дело тематски обухвата две целине. На сликама са религиозним садржајем најчешће је лик Мадоне. Ове Муриљове слике дуго су сматране узором католичког ликовног израза. Урадио је око 30 "Безгрешних зачећа", као и призоре из живота светаца... Сликао је вешто, технички беспрекорно. Слике на којима је Муриљо приказао призоре из фолклорног живота имају више непосредности. Најпознатија је серија "Дечаци", урађена у последњим годинама уметниковог креативног рада. Већи део ових слика данас  се налази  у минхенској "Пинакотеци". И у овом циклусу доминира дијагонална композиција са јаким контрастима светла и сенке, што потврђује да је Муриљо остао доследан бароку.

На данашњи дан 1983. године почело је емитовање програма Стереорама Радио Београда. Када је давне 1971. године Радио Београд почео са емитовањем уметничке музике у стерео-техници на засебној фреквенцији, најпре само 3 сата недељно, нико није ни слутио да ће тај пионирски подухват прерасти у најзначајнији програм класичне музике код нас -Стереораму. Стереорама се премијерно огласила 1. јануара 1983. године звуцима  валцера кроз историју чији избор је направила музички уредник Доната Премеру. Програм је емитован суботом и недељом  од 8 до 20 часова, а главни и одговорни уредник била је Даринка Симић-Митровић. Свих ових година овај програм оплемењивао је културни простор Србије својим високим квалитетом и пробраним садржајима. На велику жалост поклоника квалитетне уметничке музике, Стереорама се не чује у Београду од октобра 2006. године.

Године 1915. рођен је српски писац Бранко Ћопић, члан Српске академије наука и уметности, надахнут приповедач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја, које је описао свежим, сочним и сликовитим језиком. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. У партизанском покрету је учествовао од 1941. Почео је да пише као ђак учитељске школе и пре Другог светског рата је објавио збирке приповедака "Под Грмечом", "Борци и бјегунци" и "Планинци". Његова прозна дела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи Грмеча и Подгрмечја, његовог завичаја, ведрином и виталношћу духа. Написао је већи број књига за децу: "Бојна лира пионира", "Пут у ведрину", приче "У свету лептирова и медведа", "Босоного дјетињство", збирке песама "Огњено рађање домовине", "Ратниково прољеће". Збирка приповедака "Башта сљезове боје", за коју је добио Његошеву награду. Извршио је самоубиство 1984. у Београду. Остала дела: романи "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј, бронзана стражо", "Осма офанзива", збирке приповедака "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Доживљаји Николетине Бурсаћа".

1823. - Рођен Шандор Петефи, мађарски књижевник (Кишкереш, 01. 01. 1823 - Шегешвар, 31. 07. 1849)

1842. - Изашао први број "Рајнских новина"

1848. - Професор Лицеја у Београду, Владимир Јакшић почео са редовним метеоролошким мерењима

1864. - Рођен Богдан Поповић, књижевни критичар, професор Београдског универзитета, академик (Београд, 01. 01. 1864 - Београд, 07. 11. 1944)

1873. - Умро Никола Алексић, сликар - иконописац  (Стари Бечеј,   1808 - Арад, 01. 01. 1873)

1882. - Основана Добровољачка пожарна чета у Београду

1885. - У Новом Саду изашао први број недељне књижевне ревије "Стражилово"

1890. - Изашао први број дневног листа под именом "Вечерње новости", излазио до 15. априла исте године

1894. - Рођен Светислав Иван Петровић, филмски глумац, први наш глумац који је остварио међународну каријеру (Нови Сад, 01. 01. 1894 - Минхен, 18. 10. 1962)

1895. - Рођен Едгар Хувер, амерички политичар, шеф  Федералног истражног бироа (ФБИ) (Вашингтон, 01. 01. 1895 - Вашингтон,  02. 05. 1972)

1900. - Почео са радом Архив Србије

1901. - Почео са радом Пастеров завод у Нишу

1904. - Рођен Младен Лесковац, књижевник, академик  (Стари Сивац, 01. 01. 1904 - Нови Сад, 25. 12. 1990)

1912. - Кина проглашена Републиком, а за првог председника изабран Сун Јат Сен

1919. - Рођен Џером Дејвид Селинџер, амерички књижевник  (Њујорк, 01. 01. 1919)

1920. - Рођен Освалдо Кавандоли, италијански аниматор и илустратор, креатор "Ла Линее" (Мадерно, 01. 01. 1920 - Милано, 03. 03. 2007)

1926. - Рођен Клаудио Вила (Клаудио Пица), италијански оперски певач (Рим, 01. 01. 1915 - Падова, 07. 02. 1987)

1928. - Изашао први број првог српског  енигматског листа "Загонетка"

1932. - Рођен Иван Лацковић Кроата, хрватски сликар (Батинска, 01. 01. 1932 - Загреб, 29. 08. 2004)

1934. - Рођена Татјана Бељакова, позоришна, филмска и ТВ глумица (Бабино поље, 01. 01. 1934)

1939. - У Нишу отворена зграда намењена позоришту, у којој и данас ради  Народно позориште

1941. - Рођена Ева Рас, филмска и ТВ глумица, књижевница и сликарка (Суботица, 01. 01. 1941)

1942. - Потписана Декларација Организације уједињених нација (ОУН) - први пут употребљено име Уједињене нације

1942. - Рођен Корнелије Ковач, композитор, продуцент и аранжер, оснивач "Корни групе"  (Ниш, 01. 01. 1942)

1945. - Рођен Иван Ивица Перцл, хрватски шансоњер и композитор (Загреб, 01. 01. 1945 - Загреб,17. 03. 2007)

1948. - Рођен Петар Лукић, парох, старешина Саборне цркве у Београду (Братунац, 01. 01. 1948)

1951. - У Женеви почео са радом Уред Високог комесара Уједињених нација за избеглице - УНХЦР

1952. - Основан Државни архив Црне Горе

1952. - Рођен Божидар Мандић, књижевник и публициста  (Нови Сад, 01. 01. 1952)

1953. - Лист "Слободна Војводина" почео да излази под именом "Дневник"

1954. - Објављен први број часописа "Змај"

1958. - Ступио на снагу Римски уговор о оснивању Европске економске заједнице - ЕЕЦ

1959. - Почела Кубанска револуција

1963. - Рођен Срђан Драгојевић, филмски редитељ и сценариста (Београд, 01. 01. 1963)

1966. - Рођен Ивица Дачић, политичар, председник Социјалистичке партије Србије, министар полиције Србије (Призрен, 01. 01. 1966)

1967. - У Бечу основана Организација Уједињених нација за индустријски развој -  УНИДО

1972. - Званично почело емитовање Другог програма ТВ Београд

1972. - Емитована прва емисија са шпицом ТВ Нови Сад (у оквиру новогодишњег  програма ТВ Сарајево)

1972. - Умро Морис Шевалије, француски филмски глумац и певач, добитник "Оскар"-а (Париз, 12. 09. 1888 - Париз, 01. 01. 1972)

1980. - Умро Пјетро Нени, италијански политичар и државник (Фиренца, 09. 02. 1891 - Рим, 01. 01. 1980)

1983.- Почео да функционише Интернет World Wide Web

1993. - Чешка и Словачка постале самосталне државе

1995. - Почео са радом Центар за културну деконтаминацију у Београду

2003. - Умро Милан Јанић, кајакаш, светски и олимпијски шампион (Бачка Паланка, 14. 06. 1957 - Београд, 01. 01. 2003)

2005. - Умрла Мирјана Анастасијевић, новинар и уредник Радио Београда, покретач акције Радио Београда "Најдражи учитељ" (Скопље, 08. 09. 1936 - Београд, 01. 01. 2005)

2006. - Умро Драган Лукић, књижевник,уредник Програма за децу Радио Београда (Београд, 30. 11. 1928 - Београд, 01. 01. 2006)

2008. - Умро Божидар Сандић - Совра, фудбалер и  тренер, државни репрезентативац (Кикинда,  1922 - Кикинда, 01. 01. 2008)                               

2009. - Умро Јоханес Марио Симел, аустријски књижевник (Беч, 07. 04. 1924 - Луцерн, 01. 01. 2009)