Због чега изјаву "ово су стогодишње поплаве" слушамо сваке године

Милутин Стефановић из Института за водопривреду "Јарослав Черни", гостујући у емисији Око, рекао је да се падавине које се јављају једном у 100 година од 2014. појављују скоро сваке године.

"Крупањ, ево трећа, четврта година уназад сва три тока која протичу кроз Крупањ имају стогодишњу воду сваке године малтене. Бјелица у Лучанима већ десетак година прави проблеме у том крају", рекао је Стефановић и додао да осим климатских промена на поплаве у Србију утичу девастирана подручја која нису пошумљена, али и урбанизација и људски фактор.

Хидролог Републичког хидрометеоролошког завода Дејан Владиковић рекао је да је РХМЗ издао прво упозорење још у петак, имајући у виду, како је навео, неколико таласа који су посебно наквасили подручје западне и југозападне Србије.

"Имајући то у виду издали смо у петак прво упозорење да су могући нагли порасти водостаја на сливу Јадра, Колубаре и Љубовиђе, што се, нажалост, остварило. Онда, како би се та динамика процеса кретала, да би се ишло ка Западној Морави и остаје нам још Горње Поморавље, Источна и Југоисточна Србија. Остаје нам да испратимо још те падавине. Од поподнева су била јаче падавине на подручју Зајечара, Ниша, Врања, Димитровграда и Крушевца. Упозорење је на снази до сутра ујутру", рекао је Дејан Владиковић током гостовања у емисији Око.

Бујични водотоци су у надлежности локалних самоуправа 

Милутин Стефановић је навео да би локалне самоуправе требало да решавају проблеме које задају бујични водотоци пројектима које би финансирала држава. 

"Канцеларија за инвестициона улагања здушно помаже локалне самоуправе, али локалне самоуправе немају ваљане пројекте да се реализују те инвестиције", рекао је Стефановић и додао да је урађена национална стратегија одбране од елементарних непогода, али да се стратегија недовољно бави бујицама и ерозијом које су нераскидиви.

Милутин Стефановић је навео да не може да се регулише само корито, већ да мора интегрално да се решава уређење слива и да се уреде притоке и бујице, који су водотоци другог реда.

Дејан Владиковић је истакао да у Србији постоји између 12,5 и 13 хиљада бујичних токова и да су они у надлежности локалних самоуправа.

"Они су укључени у неке планове. Оно што је јако битно, према обавезама из Европске директиве о водама и Европске директиве о заштити од поплава, било је потребно да се уради прелиминарна процена ризика од поплава до 2011. Код нас постоји 104, 105 критичних подручја која су јасно назначена и кроз домаће и европске пројекте", казао је Владиковић и нагласио да не постоји ниједно критично подручје које је остало незабележено.

Милутин Стефановић из Института "Јарослав Черни" подсетио је да су локалне управе по Закону о водама дужне да направе оперативне планове за одбрану од поплава за водотоке другог реда, али и да поред тога што неке општине то и раде, неке општине преписују податке од прошле године. 

"Јавно водопривредно предузеће надгледа, односно има последњу реч по питању оперативних планова, међутим нема довољно кадра, али ни запослених у ЈВП 'Србијаводе' да се покрије цела Србија и да се то тако решава", нагласио је Стефановић.

Критично у Ивањици, Краљеву и сливу Студенице 

Хидролог РХМЗ-а Дејан Владиковић навео је да је осим у сливу Јадра, Колубаре, Љубовиђе, стање критично и у ивањичком крају, околини Краљева и у сливу Студенице.

"То су све притоке које јако брзо реагују. Ми смо скренули пажњу да је ово био јак циклон по свим висинама, врло споро покретан. У ових 10 дана смо имали пролазне појаве са кратким интензивним пљусковима", казао је Владиковић и додао да се на Расини врх талас очекује током вечери, док се пораст на Јужној Морави у току вечери и ноћи такође пораст, али да се због мање засићености земљишта не очекују бурне реакције.

Владиковић наводи да нема разлога за страх и панику када су у питању Дунав и Сава. 

"Што се тиче великих река, нема разлога за неку панику и страх. Што се тиче Дунава, он је јако дуго био у ниском режиму. Исто је то и за Саву, било је падавина на иностраном подручју, у оба ентитета БиХ. Ући ће то и у неки мањи пораст и на Сави, али до границе редовне одбране имамо још неколико метара", навео је Владиковић.

Не очекује се екстремно лето

До почетка јула, како је рекао Владиковић, очекује се стабилно време и летње температуре које ће помоћи да се изврши санација.

"Што се тиче изгледа за летњи период, наши климатолози то раде и према издатим дугорочним прогнозама наступајуће лето уопште не би требало да буде екстремно. Имаћемо неке уобичајене или мало изнад уобичајених температура са дефицитом падавина", навео је Владиковић.

Милутин Стефановић је навео да би требало да се крене у санацију и анализу када се време стабилизује. 

"Вероватно ће ЈВП 'Србијаводе' да изврши анализу свих ових токова који су ових пар дана набујали и мислим да ће и РХМЗ имати задњу реч по питању протицаја, да ли су то биле стогодишње воде или не", рекао је Стефановић.

Дејан Владиковић је нагласио да је време уобичајених и стабилних временских услова далеко иза нас.

"Ми ћемо наредних година и деценија бити у условима врло честих екстремних појава. За само неколико месеци ћемо имати разлику од екстремно великих вода до ниских вода, које су такође јако опасне јер и тај маловодни период има јако лоше последице. То је дуг нестабилан период који нас чека и то је адаптација на климатске промене што ипак подразумева да се едукује јавност и да не сме да се догоди да се спорије реагује или да људи на терену неће да напусте те објекте", казао је Владиковић.