Преглед штампе (26. 12. 2009.)

Предраг Кон: Без вакцине ће умрети од 500 до 1.000 људи

Србија ће наставити да увози вакцину против новог вируса грипа А (Х1Н1) и нема ни говора о одустајању од ванредне вакцинације становништва против ове заразне болести, каже за Пресс председник Радне групе за пандемију др Предраг Кон. Он наглашава да само вакцинацијом може да се спаси од 500 до 1.000 живота, колико се процењује да би могао бити црни биланс највећег таласа заразе који ће почети у другој половини јануара и трајаће осам недеља.

Поједини медији пренели су јуче изјаву др Кона да Министарство здравља, због слабог одзива становништва за вакцинацију, планира да раскине уговор са „Новартисом" и заустави даљи увоз вакцине. Др Кон, међутим, каже да је његова изјава погрешно схваћена и досадашњи одзив за вакцинацију, од око 53.000 особа, оценио је као добар.

- До сада су све ово били „таласићи" грипа, а у другој половини јануара нас очекује највећи удар и зато је битно да се што више људи вакцинише. Нама не пада на памет да прекидамо ванредну вакцинацију, јер нам је циљ да избегнемо од 500 до 1.000 смртних исхода, колико за тих осам недеља може да буде - каже др Кон.

Он је додао да ће интересовање људи за вакцинацију сигурно драстично пасти током новогодишњих и божићних празника.

- Није реално очекивати да ће тад људи ићи по вакцину. Не бар у већем броју. Али, и уколико после тога приметимо да се одзив не повећава у односу на садашњи, нећемо прекидати имунизацију већ ћемо увести и неке друге мере, као што је забрана јавних окупљања. Таква мера ће државу много више економски коштати, а посебна штета ће бити по здравље људи - објаснио је др Кон.

Да ли има потребе за забраном јавних окупљања, према његовим речима, одлучиваће се половином јануара.

Свакога могу да погледам у очи

Председница Врховног суда Србије и Високог савета судства Ната Месаровић изјавила је да се не стиди одлука које је донео Високи савет судства и да свакога може погледати у очи.

"Трудили смо се да приликом избора судија будемо савесни и одговорни. Увек ће неко бити незадовољан. Ја се не стидим одлука које је донео Високи савет судства и сматрам да свакога можемо да погледамо у очи", изјавила је Месаровић у интервјуу за Политику.

Она је рекла да ће Високи савет судства сваком неизабраном судији после престанка судијске функције 31. децембра доставити писану одлуку са образложењем због чега није изабран.

"Инсистираћу на томе да се одмах објави конкурс за попуну око 78 радних места, за која очекујем да ће се пријавити оне судије које испуњавају сва три критеријума, али због смањеног броја у највишим судовима где су аплицирали нису били изабрани, па сада могу користити прилику за ниже судове", истакла је Месаровић.

На опаску да неизабране судије замерају Савету да је радио под утицајем политике, она је одговорила да "сама идеја оснивања Високог савета судства представља пренос одговорности из Скупштине, као политичког полигона, у руке самих судија".

"Народни посланици никако не могу да схвате да је избор судија обавио Високи савет судства а не они и имам утисак да је њима због тога јако жао. Да је остало на томе да избор судија обавља скупштина, сигурно је да би постојао велики политички утицај. То је моје уверење", додала је Месаровић.

"Понашали смо се добронамерно у том незахвалном послу. Међу неизабраним судијама налазе се и судије које су биле задужене предметима у које су биле уперене очи јавности и на којима је држава полагала испит да ли је у стању да се бори са озбиљним кривичним делима или не. Не бих коментарисала ниједну одлуку конкретно, али неке од ових судија су покушавали да постављају услове правосуђу или власти", рекла је председница Високог савета судства.

Она је истакла да "постоје судије које имају кафиће, кафане, бутике, сервисе за прање возила или се баве неким другим приватним делатностима", што је "неспојиво са судијском функцијом", као и да је "било случајева да постоје судије које су склапале уговоре о доживотном издржавању са странкама у поступку и да су ти поступци долазили и до Врховног суда".

"Мени је жао ако су чланови Управног одбора Друштва судија дошли до података да постоје судије које су недостојне из било којих разлога. Било би коректно да су то указали Високом савету судства. Ако је тачно да смо изабрали некога ко није достојан да буде судија, то није света одлука јер постоји поступак разрешења, али неко треба да нам укаже да су те судије заиста недостојне", рекла је Месаровић.

Деци и кумовима правда у руке

Незадовољни двоструким аршинима, који су неке кандидате за судије ставили испод црте, а друге сместили на позитивне листе, поједине изабране судије и тужиоци и они који нису прошли, верују да су на изборе у правосуђу веома утицале страначке и родбинске везе.

Ивана Летица-Павић, члан Државног већа тужилаца, која је бирала своје колеге, а сама изабрана за тужиоца у Новом Саду, кума је премијера Владе Војводине Бојана Пајтића. И њена рођена сестра Татјана Ђурашковић се нашла изнад црте и изабрана је за судију Вишег суда у Новом Саду. А, Бранка Милосављевић, будући тужилац у Сремској Митровици, кума је Загорке Доловац, која ће за неколико дана постати државни тужилац.

На списку будућих судија које је предложио Високи савет судства, налази се и Владана Вукчевић-Јовановић, ћерка српског тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића. У њеној личној и радној биографији, које су објављене на сајту Скупштине Србије, пише да је Правни факултет завршила за шест година и просечном оценом 7,23. Оно што, међутим, "боде очи" јесте да у биографији, нема оцену о свом раду! У овој рубрици пише "неоцењена, породиљско боловање".

Доста пажње је изазвало и именовање Владимира Месаровића, сина Нате Месаровић, за судију вишег суда у Београду. Његову кандидатуру оспоравали су на избору још пре пет година кандидати који се нису нашли на позитивној листи, а који су имали бољи просек од њега и брже су дипломирали на правима.

Још један од кандидата за делиоце правде је и Снежана Трифуновић, ћерка Лејле Руждић, некадашње народне посланице владајуће коалиције. Млада Трифуновићева је "заслужила" кандидатуру, између осталог, просеком 6,78 за шест година студирања.

Ако посланици буду аминовали ове кандидатуре, суду који ће бити надлежан за цео Београд, придружиће се и Владимир Врховшек, син некадашњег судије Врховног суда у пензији Мирослава Врховшека. За пет година студирања, просек његових оцена је био 6,07.

На позитивној листи, са просеком 7,08 је и Миљана Стојковић из Ниша, која је у својој биографији уписала да је две године радила у адвокатској канцеларији Бошка Ристића, функционера ДС, председника Одбора за правосуђе и члана Високог савета судства који ју је - бирао!

У јужној српској покрајини некада је било 300 судија, а после овог реизбора се правда свела на само њих 14. Један од изабраних је Мирослав Ивановић, који је изабран у Виши суд у Косовској Митровици, а рођени је брат Оливера Ивановића.

Одговор због чега није реизабрана не зна и истражни судија Даница Маринковић из Крагујевца, а каже да је норму дупло пребацивала, да нема укинутих пресуда, нити застарелих предмета. Сумња да јој је као "недостојност" узето у обзир то што је у Хашком трибуналу сведочила у корист одбрана неколико оптужених за злочине на КиМ.

Чистих рачуна само три од 18 институција

Од свих 18 институција које је контролисала Државна ревизорска институција (ДРИ), само против три сигурно неће бити поднете прекршајне пријаве после Нове године, а то су Управа царине, Министарство инфраструктуре и Пореска управа, изјавио је председник Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић.

Први човек ДРИ је за "Блиц" рекао да ће та институција поднети више од 20 прекршајних пријава почетком јануара.

Према његовим речима, одговорни за трошење буџетског новца у 2008. су чиновници у две владе - кабинету Војислава Коштунице и Мирка Цветковића, будући да се Влада променила средином 2008, за коју је ДРИ сачинила извештај.

Сретеновић је навео да ових дана завршавају посао на прекршајним пријавама, док ће анализа о могућим кривичним пријавама потрајати још неко време.

"Радили смо анализу целог извештаја и на основу ње састављају се пријаве за кршење Закона о раду, Закона о буџетском систему и Закона о јавним набавкама. Након тога ћемо их проследити надлежним органима за прекршаје. Нема привилегованих и недодирљивих. Биће поднето више од 20 пријава. За кривичне пријаве још није завршена анализа", рекао је Сретеновић и додао да ће оне бити поднете евентуално током јануара.

На питање новинара о "малом" броју пријава у односу на 170 страна извештаја у коме су махом наведене неправилности, Сретеновић је одоговрио да ће пријаве бити обједињене.

То би значило да ће велика већина контролисаних добити једну до максимално три пријаве, јер ће вишеструка повреда једног закона бити спакована у једну пријаву. То, међутим, не значи да ће по свакој од њих одговарати само један човек.

"Одговараће сви који су кршили прописе, а конкретно и књиговође, и државни секретари, и министри. Књиговође су последњи у ланцу одговорности", нагласио је Сретеновић.

У вези са замеркама стручне јавности да прекршаји по одређеним законима као што је Закон о јавним набавкама застаревају у року од годину дана, он је рекао да је "тачно да застаревају по основу Закона о јавним набавкама, али не и по основу Закона о бужетском систему, на основу кога се могу санкционисати".

"Нико неће бити амнестиран. Они који више нису на власти, а закон је кршен у њихово време, добиће пријаву", нагласио је Сретеновић.