Преглед штампе (21. 12. 2009.)

Драма на путу: 250 људи спасено од смрзавања

Снежни сметови високи метар и по заробили су у суботу по подне око 100 аутомобила са укупно 250 путника на магистралном путу Пожаревац - Велико Градиште. Драма је почела око 15 часова у близини места Долово, када је неколико камиона због лоше видљивости и клизања препречило пут. Након тога, створила се колона од стотинак возила које су спасилачке екипе вадиле из снега следећих 12 сати!

Јака вејавица изазвала је веома лошу видљивост већ у раним поподневним сатима у суботу. Када су се камиони испречили, било је јасно да ће настати велики проблеми. Пролазили су сати, а заглављени аутомобили су стајали у месту на температури од минус 10 степени.

- Дошло је до тоталног застоја јер аутомобили нису могли да се крећу кроз снег виши од метра. Чак се и чистач за снег заглавио. Направила се колона од око сто возила, а снежни наноси су убрзо нарасли до прозора - објашњава за Пресс Дарко Јеремић, начелник саобраћајне полиције у Пожаревцу, и додаје: - Нисмо могли одмах да се пробијемо до људи у нашим возилима. Оставили смо кола где смо могли и наставили да идемо пешке како бисмо извлачили људе из аутомобила. Неке смо одвели у локални мотел, неки су били у једном аутобусу где су се грејали, остали на оближњој пумпи.

Власник бензинске станице „Атлантик" Живослав Стојићевић каже за Прес да је његов син трактором вадио кола затрпана снегом, док је он у ресторану на пумпи бринуо о промрзлим путницима.

Пакао за шаку долара

У Ирак сам отишао вођен више авантуристичким инстинктом и потребом за ратовањем, а мање због новца, који, истина, није био за бацање. После свега могу да кажем да је све било велика грешка и да сам захвалан богу што ме је оставио живог. Мислим да је моја ратничка каријера готова за сва времена.

Овако прича Коста С. (39), дипломирани професор књижевности, који ниједан дан није провео испред ђака у учионици.

- Ирачки пакао је ноћна мора за сваког борца, па и за мене који сам прошао сва ратишта на Балкану - од Крајине, Посавине и Подриња до Косова и Метохије и Македоније. Мислио сам да сам све видео и да ме ништа више не може изненадити, али ужарени песак Ирака, свакодневне заседе побуњеника, монструозна и ритуална убиства исламских фанатика, као и општи отпор ирачких цивила, убедили су ме да нема тих пара због којих бих и даље тамо остао - каже Коста.

Одувек је волео оружје и породично је склон ратничкој традицији. Током оружаних сукоба у СФРЈ стекао је завидно ратничко искуство, због чега је после рата 1999. ангажован у резервни састав специјалних полицијских јединица.

На своју руку је, каже, отишао у северну Македонију, где је ратовао у саставу македонских полицијских формација против албанских побуњеника у селима око Куманова.

- Позив да идем у Ирак добио сам преко кума који ради у Немачкој. Он је већ ступио у контакт с једном тамошњом "агенцијом за консталтинг", што је, у ствари, била класична плаћеничка компанија. По доласку у Немачку и разговора с њиховим представником, схватио сам да се од нас тражи да будемо оружана пратња конвојима шлепера које у Ираку ангажује америчка војска за потребе снабдевања.

Коста каже да је посао у Ираку био наизглед једноставан и да је највише личио на филм "Побеснели Макс".

- Задатак је био да се конвојем од тридесетак камиона што пре пребаци товар из тачке А у тачку Б. На том путу пуцали су на нас побуњеници из аутомобила, камиона, с мотоцикала... Имали су ручне бацаче, "калашњикове", противавионске митраљезе. Минска поља, цивили који леже насред пута, унакажени лешеви америчких војника... - све то су уобичајене слике на ирачким путевима. Главно је било не стати и не дозволити да колона буде пресечена. То би био крај за све нас.

Управо зато су, каже, плаћеници нервозни на обарачу и, без упозорења, отварају ватру на ненајављено возило у сусрету.

Пропао покушај Турске да помири Бошњаке

Покушај премијера Турске Таипа Ердогана да у овој земљи организује састанак на којем би председници Странке демократске акције, Странке за Босну и Херцеговину и Социјалдемократске партије БиХ приближили ставове и формирали свебошњачку коалицију није уродио плодом, јавила је БХТ1. На тајни састанак, који је био заказан за прошли четвртак, дошао је само бошњачки члан Председништва БиХ и лидер Странке за БиХ Харис Силајџић, наведено је у извештају БХТ1.

Тим поводом, Силајџић је босанскохерцеговачком јавном телевизијском сервису рекао: „Треба да се зна да овде Турска има утицаја, да ће га имати и да је то сасвим легитимно јер је Турска земља и држава барем онолико колико су и остале, које овде покушавају остварити утицај и решити овај проблем". Силајџић је додао да Турска снажно жели да помогне да се приближе ставови бошњачких политичара.

Председник СДА Сулејман Тихић је изјавио за БХТ1 да је добио позив, али да му се није одазвао. „Политички разговори о БиХ треба да се обављају у њој, а не у Београду, Загребу, Анкари или неком другом месту. За нас је добра прилика био Бутмир", рекао је Тихић.

Први човек Социјалдемократске партије БиХ Златко Лагумџија своје неодазивање Ердогановом позиву новинарима је објаснио ставом да такав скуп није за њега и да би највећу штету нанео Бошњацима. „Било какав састанак у којем би предсједник СДП-а седио и правио лажна села националног јединства у ситуацији кад је ова земља подељена на две земље, не долази у обзир. Да ја седим с људима који нису мој миље? Нема те земље на планети која ме тамо може одвести", рекао је Лагумџија.

Коментаришући ову вест, потпредседник Партије демократског прогреса Слободан Наградић нашем листу је рекао: „Турска се почела понашати као регионална сила, као да Отоманско царство није пропало пре више од једног века. Нисам сигуран да Турска ово ради на своју руку, тим пре што је она чланица НАТО-а и што је један од најважнијих савезника Америке у овом делу Европе. Слажем се са ставом Сулејмана Тихића да би све разговоре о БиХ требало водити у њој, а не у иностранству, као и његовом оценом да Бошњаци своју политику треба да престану да граде на 'филозофији жртве', што Силајџић и данас чини. Лагумџија је схватио да би му одлазак у Турску, без обзира на резултате разговора, нанео више штете него што би имао користи и због тога није прихватио позив Таипа Ердогана".

Легији четврти пут 40 година

Веће Врховног суда донело је коначну пресуду за убиство четири члана СПО на Ибарској магистрали потврдивши максималне казне од по 40 година Милораду Улемеку Легији (41), тадашњем команданту ЈСО, и Радомиру Марковићу (63), бившем шефу ДБ, сазнаје "Блиц" у правосуђу.

Овом одлуком која ће ускоро и званично бити објављена, после десет година завршено је суђење за убиство Веселина Бошковића (49), Вушура Ракочевића Вучка (32), Драгана Вушуревића Гагија (33) и Звонка Осмајлића (38), као и за покушај убиства Вука Драшковића 3. октобра 1999. у атару села Петка на Ибарској магистрали.

Седмочлано судско веће највише судске инстанце у Србији, како сазнајемо, потврдило је максималну казну и нареднику ЈСО Ненаду Илићу Главоњи (33), који је возећи камион "мерцедес" инсценирао саобраћајну несрећу и убио четворо људи, а Драшковића повредио. Седмочлано веће је одлучивало и о казнама осталих окривљених, које је претходно петочлано веће Врховног суда осудило након што је отворило јавну расправу. То је био први пут да после 30 година Врховни суд отвара јавну расправу о неком предмету, а пресуду је изрекло 19. јуна.