Елиминисање ложишта на угаљ и дрва - краткорочна мера против загађења

Београд, Ваљево, Косјерић, Нови Сад, Смедерево, Беочин, Панчево су и јутрос међу најзагађенијим градовима.

Јуче после подне ванредно је заседала Влада Србије. Одлучено је да се формира тело које ће координирати рад свих државних органа, обавештавати јавност и предлагати и анализирати ефекте мера које Република Србија спроводи ради заштите животне средине.

Министар Горан Триван је рекао за РТС да се на састанку у Влади разговарало о узроцима загађења ваздуха и мерама које треба да се предузму. 

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић рекао је да је састанак у Влади показао да се Србија променила и да институције Владе реагују онда када постој и потреба.

"Ваздух је овакав деценијама, данас се спроводе конкретне и системске мере", рекао је Радовић, додајући да је о томе разговарано.

Каже да је разговарано и о томе да је сектор енергетике највећи извор загађења. Подсетио је да је уложено више стотина милиона евра у заштиту животне средине у смањење емисије.

Стратешко решење за неке градове 

"Разговарано је како ће се тај програм наставити, али и како системски и стратешки решити неке градове попут Ужица, Косјерића и Ваљева", каже Радовић.

Према његовим речима, спроводи се гасификација одређених градова, а разговарало се о мерама које могу бити интервентне.

"Данас живимо у Србији где се економија опоравља и где се више улаже у животну средину", рекао је директор Агенције за заштиту животне средине.  

Истиче да постоје краткорочне и дугорочне мере против загађења. Краткорочне мере се огледају у томе да се редукује извор загађења попут саобраћаја привремено, а дуготрајне мере су улагање у нова електроенергетска постројења, у модернизацију постојећих, да се уреди већи коефицијент енергетске ефикасности на стамбеним објектима и да се елиминишу угаљ и дрво као енергенти што је више могуће, сматра Радовић. 

"Порука је да нема места паници и да ваздух данас није ништа другачији, једина разлика у односу на претходне деценије је да се неко бави тиме, да су подаци доступни грађанима, и да Србија постаје уређена земља", каже Радовић. 

Сматра да је "прича која се дешава око ваздуха", последица тога што постоји брига за животну средину.

Говорећи о апликацијама, Радовић каже да су грађани информисани путем мониторинг станица Агенције за заштиту животне средине, чији су подаци емитовни у реланом времену, 24 часа онлајн.

"Једини извор мониторинга смо ми", истиче Радовић. 

Системска улагања 

Ваљево је у последњих неколико година "шампион" по броју дана годишње када имају загађујуће материје.

У Србији се више од 60 одсто домаћинстава греје преко индувудуалних ложишта. Домаћинства троше угаљ лошијег квалитета и таква домаћинства су енергетски неефикасна - то ће бити фокус радне групе и стратегије како би се променила ситуација наредних година. 

Говорило се о системским улагањима у модернизацију Србије, кроз подизање ефикасности. 

Како каже, економија мора да буде снажнија јер тако добијамо средства да улажемо у животну средину и да се направе програми који ће субвенционисати енергетску ефикасност.

Навео је пример Аустрије која је 2008. одбијала од пореза улагање у нову столарију и фасаде и тако смањила потрошњу енергије. Подсећа да Лондон наплаћује таксу када се улази у град.

"Важна је и улога медија да би се грађани едуковали", закључио је Радовић.