Заштитник грађана тражи одговоре о прекомерном загађењу ваздуха

Зоран Пашалић у саопштењу подсећа да је још у 2018. години у Републици Србији квалитет ваздуха званично био сврстан у III категорију (прекомерно загађен ваздух), и то у Београду, Краљеву, Ваљеву, Крагујевцу, Суботици, Сремској Митровици, Панчеву, Ужицу, Смедереву и Косјерићу.

"У свим овим местима узрок прекомерног загађења биле су суспендоване честице ПМ-10 и/или ПМ-2,5. Према доступним подацима допринос друмског саобраћаја је био по шест одсто за обе наведене загађујуће материје, док је већина емисија долазила из топлана снаге мање од 50 мегавата и индивидуалних ложишта", наведено је саопштењу.

Наводи се и да је тренд из 2018. године настављен и у 2019. години.

"Наиме, прекомерна загађеност ваздуха у Београду као и у другим градовима у Србији у којима су последњих месеци такође забележене високе концентрације поменутих честица оправдано су узнемириле јавност и грађане и недвосмислено указале на неопходност предузимања хитних мера у циљу успостављања препоручених безбедносних граница за квалитета ваздуха", поручио је заштитник грађана. 

Истакао је да, с обзиром на то да до грађана долазе различите информације о вредновању добијених резултата загађења, као и о узроцима загађења и мерама које Министарство животне средине предузима или разматра да предузме, тражи да се достави обавештење о одређеним чињеницама и околностима. 

Прво – из којих разлога упркос негативним оценама квалитета ваздуха у 2018. години Министарство животне средине није благовремено предузело или предожило конкретне мере за смањење загађења ваздуха и унапређење енергетске ефикасности.

Друго – с обзиром на то да стручна јавност указује на више различитих узрочника загађења ваздуха и то сагоревање угља лошег квалитета у термоелектранама, интензивнији саобраћај, индивидуална ложишта и тренутни временски услови, да ли је Министарство животне средине извршило анализу основних, доминантних узрочника високог степена загађења појединачно по градовима и јединицама локалне самоуправе.

Треће – да ли је у односу на утврђене најзначајније узрочнике загађења ваздуха Министарство животне средине предвидело и предложило предузимање хитних краткорочних, али и дугорочних мера ради њиховог сузбијања и које су то мере, и уколико није - из којих разлога то није учињено.

Четврто – да ли се јавност редовно и потпуно информише о тренутном стању, односно да ли се грађанима пружа довољно података о врсти и обиму информација о измереним вредностима, њиховом значају, као и о утицају које измерене вредности загађујућих материја могу имати на њихово здравље.

Рок за одговор Министарства животне средине је 15 дана. Након сагледавања одговора органа и процене, Заштитник грађана ће обавестити јавност о даљим корацима, закључује се у саопштењу.