Раичевићи јачи и од пештерских сметова, у школи најредовнији

Исто градиво имају, исте наставнике, али им је пут до школе другачији. Кад нема снега и некако. Кад затрпа путеве, троје Раичевића, пешке, сваки дан превали укупно 22 километра до клупа и назад. Данас их је повезао комшија Живан. Нива, овакав пут, може да савлада.

"Једном смо видели траг медведа. Па смо се уплашили. Ко је био најхрабрији тад? Ја се не плашим, ово двоје се плаше. Овде је супер, само бих волела да сам ближе школи", каже најстарија Вања Раичевић.

Најтеже им пада што су далеко па им нико не долази.

"Нико нам не долази, пошто је далеко. Ја сам само једном била код другарице", наводи Миљана.

Каже и да јој је жеља да добију нову кућу. Било где, само да је ближе школи.

Најмлађи Радослав навија за Партизан а носи Звездин јер верује да је и један и дуги тим добар.

Кљусе Мицика, најдража  му је играчка. Кад не јаше, учи и помаже родитељима око стоке. Баш као и његове сестре. Овде, где живе, чује се само лавеж паса, топот коња и ветар који цвили.

"Можда је горе кад је киша, него кад је снег. Потоци, насипи одозго кад крене да лије, не можеш да одбраниш кућу. Страхујемо, било је пре две године на кућу, па смо бежали тамо у шталу, мораш да се одбраниш, да спасиш фамилију из куће", објашњава домаћин Србислав. 

Живе од 20.000 динара помоћи. Имају пет крава и десет оваца. Упркос свему, школују најстаријег сина у Крагујевцу.

"Морају да се школују. Шта ћемо. Мучимо да се школују деца, да иду даље, да се не муче ко што се ми мучимо", каже мајка Стојна.

Школа се труди да превезе децу колико је то могуће, али због лошег пута то је некада немогуће.

"Иду пешака. Обују гумене чизме, после се презују", објашњава наставник ОШ "Свети Сава" село Баре Милан Бабић.

Троје најмлађих Раичевића, јаче је од временских неприлика. Упркос честим снежним наносима, познате Пештерске студени, пешачењу до школе, у једном правцу некада и по три сата, Миљана, Вања и Радослав имају у току школске године по један изостанк из школе.