Надлежности нових судова

Нова мрежа судова и тужилаштава у Србији биће успостављена од 1. јануара 2010. године, а пратиће је пресељење појединих одељења актуелних судова и тужилаштава, као и ступање на дужност новоизабраних носилаца правосудних функција.

Реформисаном правосудном мрежом и престанком постојања досадашњег устројства правосуђа, биће створени услови за независно, транспарентно, ефикасно и одговорно судство које ће омогућити подједнаку заштиту права грађана без дискриминације, поручили су из Министарства правде Србије.

Нова мрежа судова предвиђа постојање судова опште и посебне надлежности, коју ће пратити и одговарајућа мрежа тужилаштава.

Судови опште надлежности су основни, виши, апелациони, и Врховни касациони суд, као највиши суд у држави, док су судови посебне надлежности привредни судови, привредни апелациони суд, прекршајни суд, виши прекршајни суд и Управни суд.

Основни судови, који ће углавном преузети улогу досадашњих општинских судова, оснивају се за територију града, једне или више општина.

На подручјима појединих основних судова оснивају се судске јединице, преко којих грађани остварују своја права у поступцима за које су надлежни основни судови који покривају територију те општине.

У првом степену основни суд, поред осталог, суди за кривична дела за која је као главна казна запрећена новчана казна, или казна затвора до 10 година, затим у грађанским споровима (парницама, поступцима за накнаду штете), у стамбеним споровима, радним споровима, а води и извршне и ванпарничне поступке за које је надлежан.

Такође пружа правну помоћ, међународну правну помоћ и врши друге послове предвиђене законом.

Виши судови преузимају функције окружних судова

Виши судови већим делом преузимају улогу досадашњих окружних судова и оснивају се за територију једног или више основних судова.

У првом степену виши суд суди за кривична дела за која је запрећена казна затвора већа од 10 година, за кривична дела против Војске Србије, одавање службане и државне тајне, изазивање националне, расне и верске мржње, повреду територијалног интегритета, ратне злочине, прање новца, кршење закона од стране судије и тужиоца и силовања.

Осим тога суди и у поступцима против малолетника, утврђивања очинства и метеринства, о ауторским правима, поводом штрајка, одлучује о захтевима за рехабилитацију, о забрани растурања штампе, као и у грађанским споровима када вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије, односно прелази вредност од 500.000 динара.

У другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова - у скраћеном поступку, на решење у грађанским споровима, на пресуде у споровима мале вредности и у извршним и ванпарничним поступцима.

Апелациони судови се оснивају за подручје више виших судова и преузимају део надлежности досадашњег Врховног суда Србије, а део од окружних судова. Седишта тих судова биће у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

Ти судови одлучиваће о жалбама на одлуке основних судова у кривичном поступку, као и на пресуде основних судова у грађанском спору ако за жалбу није надлежан виши суд, као и по жалбама на одлуке виших судова.

Врховни касациони суд ће бити највиши суд у Србији са седиштем у Београду и преузеће део надлежности од досадашењег Врховног суда Србије.

Одлучује о ванредним правним лековима, о сукобу надлежности између судова, затим о преношењу надлежности судова ради лакшег вођења поступка или из других важних разлога.

Изван суђења утвђује начелне ставове ради јединствене судске праксе, именује судије Уставног суда, разматра примену закона и рад других судова и даје мишљење о кандидату за председника тог суда.

Привредни судови уместо трговинских

Привредни судови, који ће наставити да раде посао досадашњих трговинских судова оснивају се за територију једног или више градова, односно општина.

Ти судови судиће спорове између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација, у појединим споровима између привредних субјеката и физичких лица, у споровима о ауторским и сродним правима, спровима о страним улагањима, о заштити фирме, о привредним преступима (међу којима су и преступи из Закона о информисању).

Такође одлучује у споровима поводом стечаја или ликвидације, о споровима који се тичу бродова и ваздухоплова, пловидби на мору и унутрашњим водама, затим води поступак стечаја и реорганизације, одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука.

Привредни апелациони суд, преузима надлежност досадашњег Вишег трговинског суда и оснива се за територију целе Србије са седиштем у Београду.

Одлучује о жалбама на одлуке привредних судова и других органа, о сукобу надлежности и преношењу надлежности привредних судова и утврђује правне ставове ради јединствене примене закона из надлежности привредног судства.

Прекршајни судови уместо органа за прекршаје

Уместо досадашњих органа за прекршаје у Србији се формирају прекршајни судови. Прекршајни судови у првом степену суде за прекршаје, ако за то није надлежан орган управе, док у другом степену одлучује о жалбама органа управе.

Виши прекршајни суд, оснива се такође за територију целе Србије са седиштем у Београду, а одлучује о жалбама на одлуке прекршајних судова, одлучује о сукобу и преношењу надлежности прекршајних судова и врши друге послове предвиђене законом.

Управни суд са седиштем у Београду суди у управним споровима и врши друге послове предвиђене законом.