Времеплов (19. децембар)

Године 1863. рођен је српски писац Светолик Ранковић. По образовању био је теолог. Приповедао је о сеоском животу, а јунаци његових дела углавном су људи дубоко разочарани у живот. Најчешће је приказивао тамне стране распадања патријархалног света. Завршио је Духовну академију у Кијеву и био наставник веронауке у Крагујевцу, Нишу и Београду и професор богословије у Београду. Написао је 25 приповедака, три романа, више стручних и политичких чланака и уџбеника и преводио је с руског. Дела: романи "Горски цар", "Сеоска учитељица", "Порушени идеали", приповетке "Јесење слике", "Слике из живота".

На данашњи дан 1996. године умро је Марчело Мастројани, италијански филмски глумац. Прве глумачке кораке Мастројани је направио за време студија архитектуре, када се придружио једној аматерској позоришној трупи са којом је повремено наступала чувена глумица Ђулијета Масина. Један импресарио, који је дошао да види славну глумицу у комедији  "Анђелика", запазио је младог Марчела. Убрзо се Мастројани придружио позоришном ансамблу којим је руководио Лукино Висконти. Наступао је у комадима Шекспира, Чехова, Тенеси Вилијамса, Артура Милера, а касније, када је постао звезда филмског платна, сваке три-четири године се враћао позоришту. Филмску славу донео му је филм Федерика Фелинија "Сладак живот", а затим су следили: "Град жена", "Осам и по", "Ноћ", "Јуче, данас , сутра", "Мирис жене", "Развод на италијански начин". Током богате каријере снимио је преко 150 филмова са најпознатијим светским редитељима: Антонионијем, Малом, Алтманом, Сколом, Вендерсом. Епитет латинског љубавника добио је и пре но што је снимио филм "Казанова". Играо је са многим филмским лепотицама, као што су Софија Лорен, Феј Данавеј и Катрин Денев. Његов последњи наступ у јавности био је на Канском фестивалу, маја 1996. године, поводом пројекције филма "Три живота и само једна смрт", у коме је играо чак три улоге.

343.- Умро Никола Чудотворац, архиепископ мир-ликијски, заштитник путника, светац (Патара, Мир,19. 12.  343)

1815.- Усвојен први српски државни буџет

1843.- Умро Влахо Стулић (Стулли), драмски писац (Дубровник, 08. 10. 1768 - Дубровник, 19. 12. 1843)

1845.- Рођен Никола Пашић, државник и политичар, председник српске владе (Зајечар, 19. 12. 1845 - Београд, 10. 12. 1926)

1848.- Умрла Емили Бронте, енглеска књижевница (Торнтон,30. 07. 1818 - Хејворт, 19. 12. 1848)

1863.- Рођен Светолик Ранковић, књижевник и теолог, професор Богословије у Београду (Моштаница, 19. 12. 1863 - Београд, 30. 03. 1899)

1863.- Рођена Милка Трнина, оперска певачица (Вежишће, 19. 12. 1863 - Загреб, 18. 05. 1941)

1875.- Рођена Милева Марић, математичар и физичар, супруга Алберта Ајнштајна (Тител, 19. 12. 1875 - Цирих, 04. 08. 1948)

1882.- Откривен споменик кнезу Михаилу испред зграде Народног музеја у  Београду. На Св. Николу 1882. године, на тадашњем Позоришном тргу у Београду окупило се мноштво света. На свечаној трибини били су: краљ Милан Обреновић и краљица Наталија, председник владе Милан Пироћанац, министар просвете Стојан Новаковић, министри, посланици, чланови Српског ученог друштва...Окупљене је поздравио министар Новаковић  говорећи о делу пок. Краља, а споменик је открио Милан Кујунџић-Абердар, политичар и  књижевник. Аутор споменика је скулптор Енрико Паци, "душом Италијан, а срцем и одушевљењем Србин". Изградња је коштала ондашњих 300.000 динара. Бронзани део споменика изливен је у познатој фабрици"Милер" у Минхену. За овај уметнички рад краљ Милан је архитекту Пација одликовао Орденом Таковског крста другог реда.

1895.- Основан Природњачки (Јестаственички) музеј у Београду

1905.- Усвојен "Никољдански устав" - први устав Црне Горе

1906.- Рођен Леонид Брежњев, совјетски политичар и државник, генерални секретар КПСС и  председник  Президијума Врховног совјета СССР (Дњепрођержински-Каменско, 19. 12. 1906 - Москва, 10. 11.1982)

1907.- Рођен Васја Пирц, шаховски велемајстор (Идрија, 19. 12. 1907 - Љубљана, 03. 06. 1980)

1914.- Рођен др Лазар Милин, протојереј-ставрофор, професор Богословског факултета у Београду (Павловци, 19. 12. 1914 - Београд, 13. 12. 2001)

1915.-  Рођена Едит Пјаф (Едит Ђована Гасион), француска певачица (Париз, 19. 12. 1915 - Париз, 11. 10. 1963)

1921.- Рођен Блаже Конески, књижевник (Небрегово, 19. 12. 1921 - Скопље, 07. 12. 1993)

1926.- Рођен проф. др Никола Деклева,  хирург, директор Завода за  хипербаричну  медицину у  Београду (Лесковац, 19. 12. 1926 - Доброта, 31. 12. 2003)

1938.- Рођен Василије Тапушковић, публициста, новинар и уредник ТВ Београд, помоћник  министра за културу Србије, председник АКУД "Крсмановић"  (Прилеп,19. 12. 1938 - Београд,  21. 03. 2007)

1944.- Подгорица ослобођена у  Другом светском рату, тим поводом,19. децембар проглашен  је за Дан Подгорице

1946.- Почео устанак вијетнамског народа против француских  колонијалних трупа

2000.- Умрла Вера Дедовић-Миљковић, позоришна, филмска и ТВ  глумица (Београд,    1969 - Београд, 19. 12. 2000)

2000.- Умро Диодор, патријарх јерусалимски (Грчка, 1923 - Тел Авив, 19. 12. 2000)

2001.- Умро Слободан Вучинић, каратиста, репрезентативац Југославије, интернационални судија и директор Карате савеза Србије ( - Београд, 19. 12. 2001)

2001.- Умрла Кира Иванова, совјетска репрезентативка у уметничком клизању (10. 01. 1963 - Москва, 19. 12. 2001)

2002.- Умро Александар Саријевски, македонски певач (Галичник, 20. 06. 1922 - Скопље, 19. 12. 2002)

2004.- Умрла Рената Тебалди, италијанска оперска певачица-сопран (Пезаро, 01. 02. 1922 - Сан Марино, 19. 12. 2004)

2007.- Умро др Владимир Р. Пауновић, неуропсихијатар, професор Медицинског  факултета у  Београду, начелник Центра за  психозе Института за психијатрију КЦ Србије, председник Српског лекарског друштва (Ваљево, 24. 05. 1942 - Београд, 19. 12. 2007)