Блокаде пркосе закону

Јавни скупови грађана, према постојећем закону о окупљању грађана, не би смели да трају више од три сата, нити смеју да угрожавају саобраћај. Ипак, сведоци смо да се тај закон крши готово сваки пут кад неко протестује.

Уредбом Владе Србије, сваки град би требало да одреди места за окупљања па је у Београду решењем из 1997. године предвиђено десетак локација међу којима, на пример, није простор испред Владе Србије.

У центру Београда, на пример, протести се одобравају уколико не угрожавају саобраћај, безбедност грађана и имовине. У супротном полиција би требало да реагује.

То, како смо видели у последњих годину дана није био случај, а Београд је био блокиран више пута.

"Лако је посегнути за пендреком, али кад неко од њега настрада касно је за размишљање. У свему томе добро знате колико је ово министарство нападано због немилих догађаја после смрти и Зарића и Панића. Многа питања нису у нашој надлежности", рекао је министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

Не поштују се одлуке Владе 

Пендрек можда и не би био неопходан, да се доследно примењивао нови Закон о безбедности саобраћаја, који, између осталог, за непрописно паркирање прописује казну од 5.000 до 20.000 динара.

Не поштује се ни летошња одлука владе којом се забрањују блокаде важних саобраћајница, као што је на пример деоница пруге Београд-Ниш. Ипак, радници који траже своја законом гарантована права, скоро две недеље провели су на шинама.

Министар за инфраструктуру и саобраћај Милутин Мркоњић каже да не улази у мотиве тих људи, као и да су они вероватно оправдани, али да мора да критикује.

"На железничком колосеку не сме да се нађе нико од људи када иду возови, то је закон. На жалост ми нисмо реаговали кад се то десило, а сада када то постаје пракса, можемо да се поздравимо са транзитним саобраћајем кроз нашу земљу", рекао је Мркоњић.

Правници оцењују да су такви облици протеста можда могли да буду избегнути да је држава омогућила радницима да добију оно што им по закону припада или да је, рецимо, благовремено санкционисала нелегалне таксисте.

Право на мирно окупљање 

"Изгледа да су власти у Србији разумеле да немају пун легитимитет да употребе законску репресију, јер благовремено нису учинили оно што треба и то није само у овој области, све заједно може се рећи да је тактички", навео је професор са Правног факултета у Београду Стеван Лилић.

Према његовим речима, овај штрајк је добро смишљен и био је најгори дан који је могао да се замисли и најгоре су прошли грађани и то за власт мора да буде упозорење.

Устав Србије гарантује свима право на мирно окупљање, али се поставља питање сме ли то право да угрожава права других грађана.

Казне за учеснике скупа који није дозвољен или угрожава саобраћај, имовину и безбедност људи су од 1.000 до 10.000 динара или 60 дана затвора.

Врховни суд у Енглеској, на пример, прогласио је нелегалним штрајк "Бритиш Ервејса" планиран током Божића, јер штрајк није организован по свим прописима, а били би оштећени и компанија и путници.