Резултати ПИСА тестирања "јако лош знак" за Србију

Александeр Бауцал је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навео да га нису изненадили резултати ПИСА тестирања у којем су учествовала 8.442 петнаестогодишњака из Србије.

"Резултати нису добри за нас као друштво", сматра проф. др Александар Бауцал, "треба да на неки начин пробамо да дискутујемо о образовању озбиљно и независно од разних дневнополитичких подела које имамо."

Указао је да нам "ови резултати показују да ми од двехиљадитих година лутамо, ништа нисмо урадили".

Додао је да се много ради, али да нисмо далеко одмакли. "Практично ми тапкамо у истом месту већ јако дуго, што је јако лош знак за нас. Дакле, не напредујемо", нагласио је професор.

Навео је да смо од 2000. године испробали разне реформе и додаје да је главни проблем недостатак континуитета.

"То препознајемо сви, чак и када се промене министри који су формално из исте гарнитуре и политичке групације мање-више сваки министар започиње нешто своје. Има ту пуно ентузијазма, има ту пуно рада, међутим проблем је што је образовање кумулативни процес –дакле оне земље које напредују у овим истраживањеима су земље које су успоставиле неку врсту договора и то широког договора о томе шта хоће да мењају, како ће то да раде, имају континутет у дужем периоду", објаснио је Бауцал.

Тврди да то код нас не постоји, као и да "код нас ако и постоји нека идеја шта хоћемо да мењамо то обично траје колико и одређено министарство, а када дође неко друго министарство онда се мењају и идеје".

Сматра да је и велики број наставника изненађен неким реформама, тако да се не може очекивати да ће их спроводити са великим ентузијазмом и разумевањем.

"Мој утисак је да се наставници сада углавном ‘праве мртви’, када год дође нека нова идеја реформска кажу ‘сачекај да видим ови ће још пар година па ће да оду, онда ће доћи неко нови најбоље, да ми ништа не дирамо’", рекао је Бауцал.

Ученици у Србији мање вреднују школу и образовање

Садашњи резултати ПИСА тестирања су на истом нивоу као и претходни, тврди професор.

"Ми се нисмо помакли, чак смо у неком апсолутном смислу и пали, али то није статистички значајно. Лоша вест је што то значи да наши ученици имају много слабије образовање него деца у европским земљама", истакао је Бауцал. 

Нагласио је да наши ученици и када нешто знају, и покажу то знање на часовима оцењивања и репродукују га, то знање, како показује ово тестирање, не умеју да употребе.

"ПИСА тестирање испитује не колико ученик може да репродукује онога што је учио, него колико може на основу онога што је учио у школи да препозна и реши неке животне проблеме. Дакле, пре свега је фокус на томе колико ученици умеју да примене оно што су научили у школи, а не колико умеју да репродукују", објаснио је Бауцал.

Други забрињавајући податак је, када се испитују ставови ученика, да они мање вреднују школу и образовање него у другим земљама.

"Што значи да смо ми на неки начин изгубили њихово поверење и нама предостоји да пробамо опет да направимо такво образовање које ће моћи да кореспондира са њиховим интересовањима и начином како они размишљају, да би уопште ученици могли да се заинтересују за то образовање", поручио је проф. др Александер Бауцал, додајући да је очигледно да њих сада више занимају све друге ствари него школа.