Из школске клупе у кантину па на секције - тако изгледа једносменски рад

Адекватни школски услови и одоборење више од 70 одсто родитеља, то је било потребно да 204 основне школе од ове школске године уђу у пројекат обогаћеног једносменског рада. Колико их је у томе успело и како све изгледа у пракси, проверавала је екипа РТС-а.

Пре подне у клупи, подне у кантини, а по подне дружење на секцијама, тако два пута недељно изгледа обогаћен једносменски рад у ОШ "14. октобар" из Драгинца. Утисци ученика o радионицама које су одабрали, више него позитивни.

"Ово је секција креативне радионице и научила сам да правим оригами од папира у боји, животиње од пресованог лишћа и сад да шијем дугмад", каже ученица Кристина Поповић. 

Ученици Тијани Јовановић се свиђа секција преживљавања у природи, јер су научили да дају прву помоћ и да гледају у компас.

Иако те активности желе да посећују свакодневно а и школа има простора јер сви ученици иду у прву смену, то овде тренутно није могуће.

"Недостатак једносменског рада је неорганизован превоз ученика после једносменског рада. У разговорима са представницима локалне самопураве имамо обећање да ће то бити решено почетком следеће године", каже Светлана Алимпић Ђокић директорка ОШ "14. октобар". 

Негде је проблем простор. Због тога у појединим школама које су укључене у пилот пројекат, једносменска настава организована је само за део ученика. Остали имају часове по старом, у две смене. Таква ситуација је и у београдској школи "Ђура Даничић".

"Овде нису за сада обезбеђени оброци тај ручак који је предвиђен из разлога што деца станују у близини, ту су у крају, те активности трају кратко тако да још није изаражена потреба да мора да се обезбеди ручак", каже Емина Бековић из Савета родитеља ОШ "Ђура Даничић" Београд.

А у свим школама које су у пројекту, обезбеђен је довољан број учитеља и наставника који држе бројне секције.

Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника Србије каже да наставнци постоје, они раде ван својих часова, за то што раде су плаћени као преконормни рад и то све изгледа одлично.

Према њеним речима, проблем настаје када ово почне да се шири, само 200 основних школа од 1.400.

"Требало би следеће године да буде још најмање 200 до 300, па идемо, за једно четири до пет година шта ћемо онда кад нам зафали простор, е ту ће бити кључ. Да ли ће држава Србија тада уложити у своје образовање или ће ово остати само на нивоу пројекта", каже Јанковићева.

Цео пројекат прати и оцењује надлежно министарство, а резултати ће се користити за припрему Стратегије образовања у наредној деценији. Осим основних, план је да и све средње школе пређу у једносменски рад, што је за сада, тешко изводљиво.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 30. новембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње