Стање популације у свету 2019: Недовршен посао код куће и шире

У Србији, према подацима Републичког завода за статистику, је број становника опао са 7 822 795 у 1991. години на тек нешто више од седам милиона у 2018. години.

Статистике, такође, показују и то да је удео особа од 65 и више година старости (19,6 одсто) већи од броја становника млађих од 14 година (14,4 одсто).

Србија, међутим, није изузетак. У већини осталих држава у региону бележи се стални пад и старење становништва, не само услед смањеног природног прираштаја, већ и због све већих миграција претежно млађих људи у потрази за бољим условима рада и живота.

Аутори извештаја указују и на мере које би могле ублажити ове негативне трендове.

"Улагањем у политике које проширују лични избор и никога не остављају по страни јачамо оно што научници називају ‘људски капитал', а што представља комбинацију вештина, знања и искуства становништва једне земље", пише Алана Армитиџ, директорка Регионалне канцеларије УНФПА за Источну Европу и Централну Азију.

"То је кључно за савремени економски развој као и за способност сваке државе да се носи са последицама демографских промена попут ниске стопе наталитета и старење становништва."

Достигнућа еманципације 

Осврћући се на протеклих педесет година развоја становништва у свету, аутори извештаја указују и на значајну еманципацију великог броја жена које су достигле висок ниво свести и оствариле своја репродуктивна права.

Доступност и квалитет контрацептивних средстава почев од шездесетих година прошлог века омогућили су милијардама жена да планирају своју трудноћу и будућност. Упркос овом позитивном тренду остају бројни изазови, који су видљивији у мање развијеним земљама. Међу њима је и Србија, у којој још увек преовлађују тзв. традиционални видови контрацепције, о чему говори и недавно усвојен Национални програм за сексуално и репродуктивно здравље.

Наиме, модерну и ефикасну контрацепцију у Србији користи мање од једне петине (18,4 одсто) жена у браку или у стабилном партнерском односу, док двоструко више жена користи традиционалну контрацепцију (40 одсто), о чему сведоче резултати најновијег репрезентативног истраживања.

Таква пракса доводи до тога да многе удате жене и девојке непланирану трудноћу решавају индукованим абортусом.

Неповољни индикатори стања сексуалног и репродуктивног здравља су најприсутнији међу угроженим групама становништва. То су првенствено Роми, али и друге категорије становништва, попут оних који живе у сиромаштву, сеоско становништво, жене са инвалидитетом, и особе које живе са вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ).

У извештају се указује и на то да су, упркос великом напретку, основна репродуктивна права још увек недоступна великом броју жена широм света. Заробљено је више милиона жена у браковима и везама у којима су подчињене и изложене сваковрсном насиљу од стране партнера, а често и његове породице. Тим женама није дозвољено да одлучују о свом телу, здрављу или плодности.

Најновије истраживање, које је подржао УНФПА, указује на забрињавајући податак да је свака трећа жена у региону Источне Европе и Централне Азије искусила неки облик физичког или сексуалног насиља, веома често од стране мужа, односно партнера.

То потврђује и годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности Републике Србије у коме се наводи да је у Србији током 2018. године 30 жена умрло од последица насиља у породици, док је против починилаца породичног насиља примењено 23.000 хитних мера.

Аутори извештаја поручују да не треба посустати пред озбиљним изазовима и да је важно истрајати у борби да се свим грађанима на планети, првенствено женама, гарантује право на лични избор и репродукцију.