Престоница паприке

У Доњој Локошници се од давнина живело од паприке и за паприку, потврђује шездесетпетогодишња Лела Недељковић док чисти суве паприке и спрема их за продају.

Тим послом бавили су се њени прадеда и деда, а данас алеву паприку производи и Лелина седмочлана породица.

"Једноставно то је традиција, а ова наша паприка "мијунка", како је ми овде зовемо, сигурно је најукуснија на свету", истиче Недељковићева.

Ова година била је изузетно родна. У Доњој Локошници произведено је 600 тона паприке, а само породица Недељковић прерадила је око 1.000 килограма.

Осим по венцима сувих паприка који красе сваку кућу, ово село је познато и по "млевеној груваној туцаној" паприци.

"Свако домаћинство има млин. Правимо и љуту и нељуту, све по жељи купаца", рекао је Саша Недељковић.

Паприка из Доње Локошнице је препознатљив производ, а да би га на најбољи начин пласирали на тржиште мештани су одлучили да удруже снаге. Регистровали су удружење произвођача паприка како би могли да наступају организовано и тако обезбеде бољу продају.

"Имамо великих проблема са пласманом. Некада смо паприку продавали у Хрватској, Босни и на Косову и Метохији, па се надамо да ћемо се сада брже вратити на та тржишта", објашњава Александар Минић, председник Удружења.

Мало је села не само у Србији него и у свету која имају препознатљив и аутентичан производ. Због тога су на Доњу Локошницу мало љубоморни и Лесковчани јер знају да прави паприкари, заправо, живе овде.