Незнање и немар уништавају пчеле

Њихово присуство је знак незагађене животне средине а производи лековита и скупа храна. Ипак, мед, млеч и прополис чине тек један одсто онога што добијамо од пчела. Иако четири од пет биљака ниче захваљујући опрашивању пчела, чини се да о њима мало знају чак и они чији приноси зависе од тих инсеката.

"Веровали или не, неки пољопривредници у своје прскалице додају шећер како би 'привукли' пчеле да им опраше воће. То је заиста једна трагедија невиђених размера. Када би ми пчелари престали да се бавимо пчелама, пчеле би угинуле за годину дана, највише две тако што би их савладали паразити пчела или би их погубили у пољопривреди", каже Родољуб Живадиновић пчелар и председник СПОС-а.

О правилој примени пестицида пољопривредници су до сада могли да чују само на обукама чији је број занемарљив. На том нивоу је и бројно стање инспекција које би на терену требало да утврде несавесно понашање и разлоге за масовни помор пчела. Због тога је акценат државе на превентиви.

"Третирање се увек треба вршити у раним јутарњим часовима или касним поподневним часовима значи тамо негде око после 18 или 19 часова поподне када је време без ветра, никако по ветру, такође не у време цветања засада и интензивног лета пчела у најтоплијем делу дана", каже Ненад Милојевић, начелних фитосанитарне инспекције МПШВ.

Што пољопривредници чешће прскају своје засаде пчелари чешће морају да селе кошнице, а то им повећава трошкове.

"Некад се сматрало да је до 10 одсто губитка нормална ствар, сад су ти губици мало већи из свих ових разлога и лоша година и тих климатских прилика. Сад су  већи па иду до 20 и више одсто", каже Владимир Игњатовић, пчелар из Стојника.

Србија на шест становника има једну кошницу што је најбољи резултат на свету. Међутим, производња меда смањена је, са 12. 000 тона 2015. године на 7.000 тона. Ипак, помор пчела није само наша бољка. У области Сечуан у Кини, нестали су сви дивљи и питоми опрашивачи, у Великој Британији одавно нема црне медоносне пчеле.