Савети доктора за шљивовицу, ево како да испечете најбољу ракију

Поводом стогодишњице постојања, Пољопривредни факултет у Земуну организоваће велики курс обуке за произвођаче воћних и других ракија. После неколико година паузе, биће то јединствена прилика да се упозна са новинама у свету воћних дестилата.

Печење ракије у Србији је готово друштвени догађај који окупља пријатеље, познанике и родбину. Традиција печење ракије преноси се са колена на колено, а искуства су различита. 

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Нинослав Никићевић, доктор наука у Србији за јака алкохолна пића и професор који је докторирао на шљивовој препеченици, каже да у свету има доста енолога и стручњака за вино и пиво, али не и за јака пића.

Никићевић истиче да Срби знају да пеку ракију, али да је проценат оних који поштено производе отприлике 35 до 40 процената.

"Оних 55, 60 или 65 процената треба да дођу на курс, да седну и науче и узму неку моју књигу да прочитају. Свако треба да ради најбоље оно што зна. Генерални одговор је да знају, само је ствар у процентима ко заиста то ради како треба, а ко површно", истакао је Никићевић.

Није срамота не знати, срамота је не хтети научити, каже Никићевић и додаје да је најгоре полузнање.

Човек мисли да зна, а после се испостави кроз финални производ, конкретно воћну ракију, да то није добро, упозорава професор Пољопривредног факултета.

Четири корака у производњи 

Професор Никићевић објашњава да, ако погледамо неку стару шљивову препеченицу, имамо четири корака.

"Прво, основна сировина је шљива, затим примарна прерада, алкохолна ферментација је други корак, треће дестилација и четврти корак старење или сазревање ако иде у буре, а ако иде на тржиште онда нема бурета", каже Никићевић.

Према његовим речима, у сваком од тих корака може да се погреши и за сваки корак треба имати знање и велико искуство.

Објашњава да може да се погреши и при одабиру воћке, плесниве воћке, ако се не ферментира како треба, ако је на отвореном, када се заврши ферментација дуго се чека до дестилације па се укисели и поквари.

"Ако хоће да се стави у храстово буре, треба буре овинити, то су неки моменти где може да се погреши", истакао је Никићевић.

За дуњу, кајсију као и шљиву неки додају шећер што је законом забрањено, каже професор и додаје да до један посто не би могао да препозна.

"Додају и вештачке ароме, рафинисани етанол – све је то забрањено јер човек треба да буде поштен према себи када се пече ракија у казану. Треба гледати своју породицу и поштено радити", каже Никићевић.

Говорећи о курсевима о воћној ракији, професор каже да је 2008. године са Министарством пољопривреде основао курс за производњу воћних ракија и да је то трајало до 2011. године.

"Од 2012. па до ове године није било курса, 2014. је било са 13 полазника а 2016. сам одржао курс у Бањалуци", рекао је Никићевић.

Ове године се обележава 100 година постојања Пољопривредног факултета и уз Машински, Медицински и Правни, Пољопривредни је био у то време најстарији заједно са Шумарским, који се 1955. одвојио, подсетио је Никићевић.

"Људи ми се јављају и има интенције да знање уђе и код произвођача", каже професор и подсећа на реченицу кинеског мислиоца Лао Цеа да је најјачи човек онај који зна.

У Србији се ракија користи као лек, за скидање температуре. Никићевић каже да сва јака алкохолна пића не треба конзумирати олако.

"Јака алкохолна пића су тешка артиљерија и ником не бих саветовао да конзумира јаку концентрацију тих пића", рекао је Никићевић.

Саветује да се ујутру узме чаша воде и воће, а тек после доручка или пре ручка може нека добра препеченица, али умерено.