Крмчија Светог Саве налази се у Архиву ХАЗУ у Загребу

У одговору Танјугу да ли је најстарији препис Номоканона Светог Саве и даље у њиховом архиву, Бурнаћ је навела да је важан средњевековни документ заведен у инвентару кодекса Архива ХАЗУ под ознаком "III ц 9 Крчмија иловичка из год. 1262, срп.редакција, лист. 399 у 4°. Запис из 1262".

Покрет обнове Краљевине Србије недавно је изнео тврдње да Иловичка крмчија, зборник граданских и црквених прописа византијске државе, које је одабрао и превео Свети Сава поцетком 13. века од 1995. налази у Ватикану.

Тада је, како тврди председник ПОКС-а Жике Гојковића однета као поклон тадашње Хрватске власти папи Јовану Павлу Другом.

Бурнаћ у допису наводи да у Архиву ХАЗУ нема података о преносу вредног артефакта у Ватикан, а и Министарство културе потврдило је Танјугу да је овај вредан артефакт у Загребу.

Историчар Дејан Ристић такође каже да никада није постајала сумња о томе где се налази Крмчија.

Ристић наводи да је познато да се тај вредни правни споменик пре само две године и даље налазио у Архиву ХАЗУ будући да је ученицима Српске православне гимназије ,"Кантакузина Катарина Бранковић" у Загребу, било омогућено да виде и да прелистају тај спис.

"Замислите какав би скандал избио када би наша земља од Ватикана званично тражила да нам врати спис који Света Столица и не поседује и који се налази у сасвим другој држави" каже Ристић.

Подсећа да је драгоцени препис настао је 1262. године у манастиру Светих Архангела у Иловици на Превлаци код данашњег Тивта и ту је био чуван вековима све док, током Другог светског рата, није украден и однет у Архив Хрватске академије знаности и умјетности.

Ристић напомиње да је Матија Ненадовић у моменту обнављања модерне српске државе, Кнежевине, касније Краљевине Србије, као правни основ за први писани закон устаничке Србије у мају 1804. имао између осталог и Крмчију.