Мање људи на бироу за запошљавање, тежи се ка европском просеку

Зоран Мартиновић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је циљ да се Србија приближи европском просеку што се тиче стопе незапослености.

"Морамо да радимо још више како бисмо ову стопу спустили на једноцифрени број, то би значило да смо заиста на добром путу. У летњим месецима се стопа незапослености значајно смањила у односу на зимске месеце, видећемо да ли овај циљ можемо да остваримо ово године, али сигуран сам да у наредној години можемо да се приближимо ономе што је европски просек", рекао је Мартиновић.

Истиче да је у целој Србији забележено смањење броја људи на евиденцији Националне службе за запошљавање. Како каже, у овом тренутку на евиденцији је 563.000 незапослених лица, што је за 10,4 посто ниже него у истом периоду прошле године.

"Видимо позитивна кретања на тржишту рада, али и разлике по регионима – највећа стопа незапослености је у региону јужне и источне Србије, нешто преко 15 посто, док су Београд и Војводина забележили стопу незапослености око 10 посто, што говори да су они баш близу европског просека", навео је Мартиновић.

Истиче да је већи број страних инвеститора који исказују интересовање да улажу у нашој земљи.

"НСЗ управо највећи број својих програма пласира према страним инвеститорима, јер они у једном тренутку запошљавају неколико стотина радника", навео је Мартиновић.

Према његовим речима, велики број инвеститора не поставља услове што се тиче врсте и степена стручне спреме, већ траже радну снагу која може у кратком року да се обучи за послове које они нуде.

Што се тиче високообразованих профила, траже се ИТ стручњаци, инжењери и менаџери. За ниже нивое образовања, траже се они који поседују вештине и компетенције – заваривачи, бравари, столари, пекари, месари, неговатељице, возачи, радници обезбеђења...

"Широка је лепеза профила који се у одређеном периоду траже више", рекао је Мартиновић.

Истиче да занимања за којима је већа тражња у кратком периоду постају дефицитарна, попут инжењера ИТ, инжењера електронике, електротехнике, грађевине, машинства, затим професора мамтематике, физике, енглеског и немачког језика, фармацеута, лекара са специјализацијама.

Усаглашавање са потребама привреде

Додаје да се ИТ индустрија најбрже развија, те да се додатно улаже у повећање квота у високошколским институцијама, као и на преквалификацији.

"Мислим да се процес образовања адекватно усмерава да све више одговори потребама тржишта рада и све институције чине све да се понуда и тражња што више уравнотеже. Затим, оно што је уведено са процесом дуалног образовања може да утиче на то да производимо профиле које привреда тражи... Уколико успемо да образовни процес прилагодимо тржишту рада, успећемо у томе и да радна снага остаје овде а да не одлази у иностранство", истакао је Мартиновић.

На питање колико успевамо у томе, одговара: "Успевамо, али нажалост миграције су и даље присутне. Али, то није проблем само Србије, са тим се суочавају развијеније, па чак и земље ЕУ, где радна снага тражи боље услове рада, веће зараде. Ми ћемо се са тим суочавати док не успоставимо одређени баланс између добрих услова рада и висине плате, и компетенција и конкурентности наше радне снаге", каже Мартиновић.