"За" и "против" враћања обавезног војног рока

Пут од запада до истока Србије – ако се њиме мери расположење грађана према служењу војске – води низбрдо. Док је у Ивањици чак 92 одсто испитаника за враћање обавезног војног рока, у Великом Градишту се тако изјаснило свега 40 одсто.

"Можемо да кажемо да је у западној Србији мало та култура служења војног рока била заступљенија и да су грађани мало више под утицајем те традиције него што је то на истоку где су ближе са Румунијом и неким другим државама", каже Јасмина Андрић из Истраживачког центра за одбрану и безбедност.

Они који су рок давно одслужили предњаче у ставу да треба да буде обавезан. Једнако размишљају и мушкарци и жене. Следе их младићи стасали за војску. Повратак у касарне најмање желе грађани од 40 до 49 година.

"Можемо претпоставити да су то отприлике људи који су деведестих имали око 20 година и они би требало да у том периоду служе војску, и вероватно због свега тога што су преживели деведесетих имају мало негативнији став према томе од осталих категорија", објашњава Андрић.

Политику одбране, међутим, не кроје анкете већ одбрамбени интереси. Зато се стручњаци ослањају на нови Нацрт стратегије одбране која предвиђа ефикасну и професионалну војску.

"Тешко је очекивати да ће у скорије време доћи до увођења обавезног војног рока, односно одмрзавања ове праксе, с обзиром на то да је пре око две године тадашњи министар одбране рекао да је МОД израчунао да би такво увођење само у првој години износило 70 милијарди динара. Па сада, ако упоредимо цео буџет МОД ове године је 70,5 милијарди динара – што ће рећи да то у овом тренутку није економски замисливо", каже Катарина Ђокић из Београдског центра за безбедносну политику.

Реалнији сценарио преточен је у закон по коме ће обука за одбрану земље бити обавезна за све грађане, али не у форми која је замрзнута 2011. године. Процењује се да је од тада изгубљено пола милиона припадника резервног састава.