Заштита инсајдера

Навршава се тачно две године колико је Предлог закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, заглављен у скупштинској процедури.

Посланици би ускоро требало да се изјасне и о том акту, а Влада Србије већ је одбила све поднете амадмане, укључујући и онај који је поднео заштитник грађана Саша Јанковић, а који треба да штити особе које открију корупцију у институцијама и службама где раде.

Заштитник грађана каже да амандманом покушава да се избори да инсајдери, или како их још зову ,"дувачи у пиштаљке" уживају пуну законску заштиту.

Пракса показује да се најдрагоценије информације добијају од људи из система, чиме овај амандман добија на значају, јер их штити од многих последица.

"Амандман их штити од сваке штете коју би те особе могле да истрпе, отпуштање с посла, шиканирање на послу, премештање на друго радно место или као што је вођење дисциплинских поступака", каже Саша Јанковић, заштитник грађана.

И група европских земаља за борбу против корупције ГРЕКО инсистира на заштити инсајдера.

Уколико се овај амандман не усвоји то би значило да би без заштите остао, на пример, државни службеник који је јавности саопштио да је његов шеф корумпиран, односно да је од свог пријатеља примио новац и омогућио му да победи на тендеру, или агент тајне службе који је изнео податак да се неко незаконито прислушкује.

Без посла би могао да остане и радник који је своје суграђане обавестио да фабрика у којој ради испушта у реку опасне хемикалије, а да општинска власт коју је на то прво упозорио, не реагује.

Питање је онда, коме је у интересу да обесхрабри људе да износе информације које су доступне само уском кругу људи, а у вези са свима нама.

"Сасвим је разумљиво да ће људи који извлаче одређену корист из незаконитости, а који су у позицији моћи, учинити све да такву ситуацију сачувају и онемогуће било кога да га у корупцији спречи", објашњава Јанковић.

Подршка дела опозиције

"Да постоје некакве агенције, ја у то не верујем" каже Весна Пешић из Либерално - демократске партије и додаје да "сада имамо Агенцију за борбу против корупције, али када се дође до ситуације да да се конкретно каже да службено лице неће одговарати уколико укаже на корупцију државних органа и када Влада такве амандмане и такав институт обдија, онда су то празне речи".

"У ситуацији када људи остају без посла и када постоји страх, онда стварно треба размишљати о томе ко ће смети да изнесе информацију, да се успротиви корупцији и системима непотизма који постоје свугде а да је при томе потпуно законски незаштићен", каже Александра Јанковић из Нове Србије.

Напредњаци, међутим, имају своје разлоге да не подрже амандман.

"Не можете рећи да се као држава борите против корупције ако одбијете амандман СНС - а која тражи од вас да све агенције и оне које се финансирају из буџета постоје иста правила према Закону о јавним набавкама", сматра Јоргованка Табаковић.

Према њеним речима, то је једнака, чак и већа тежина него кад одбијете да неку информацију откријете или штитите неког ко вам је помогао да откријете корупцију.

У владајућој коалицији објашњавају да је омбудсманов амандман одбијен пошто још није усвојен закон о класификацији тајних података, па би, верују, било ризично да државни службеник процењује степен поверљивости информације коју открива.

Свака земља има одређену заштиту података и једну врсту података која отварањем у јавности могу да изазову неке штетне последице по државу или појединце, каже Весна Марковић, из Демократске странке, која је и председница скупштинског Одбора за културу и информисање.

Ипак, вреди подсетити да је Предлог закона о класификацији тајних података стигао у скупштину пре тачно две године, када и Предлог закона о доступности информација од јавног значаја.