Легализација спортских објеката

Међу милион нелегализованих грађевина у Србији огроман је број спортских објеката. Многи од њих немају ни грађевинску, а ни употребну дозволу.

Власницима таквих објеката, било да су правна или физичка лица, Закон о планирању и изградњи пружа јединствену прилику да до 11. марта наредне године поднесу захтев за легализацију.

Највећи проблем у процесу легализације спортских објеката могло би да буде нерешено питање власништва. Наиме, за већину тих грађевина још није утврђено ко је прави власник, па самим тим ни ко би требало да поднесе захтев за легализацију.

"Спецификум у односу на спортске објекте је што је држава градила оргинарно, а онда су то наслеђивала нека спортска друштва која су у неком периоду експлоатације дограђивала, реконструисала и улагала новац у њих. Оно што није урађено, а што ми очекујемо је да ће закон о спорту уредити јесте уређивање права својине, колико је држава у томе, а колико неко спортско друштво", рекла је Александра Дамjановић, из Министарства просторног планирања.

Примера ради, највећи спортски објекат, Маракана, укњижен је на име фудбалског клуба Црвена звезда још почетком 2003. године.

То је једна од ретких спортских грађевина у земљи која има и употребну дозволу добијену 1994. године.

Међутим, већ други по величини, стадион Партизана, нема до краја регулисан статус. Отежавајућа околност могла би да буде и то што је некада био у власништву Југословенске Народне Армије чија је имовина део процеса сукцесије.

За издавање дозвола одговоран МУП

Осим "Арене" и тениског комплекса "Милан Гале Мушкатировић", који су пројектовани према стандардима новијег доба, већина спортских објеката нема противпожарне коридоре и излазе.

Приликом издавања употребних дозвола највећу одговорност ће сносити Министарство унутрашњих послова. То ће уједно и повећати трошкове легализације јер ће обавеза уградње противпожарних система бити на власницима.

"Сигурно је да системи за одвођење дима и топлоте и за дојаву пожара имају своју цену. Хидрантска мрежа такође, али ако је већ нешто од тога урађено без обзира што су раније грађени, неће бити додатних трошкова", каже Иван Зарев из Управе за превентивне мере Муп-а Србије.

Законодавци кажу да неће бити уступака током стандардизовања спортске инфраструктуре.

"Наравно да је санкција рушење. Онај ко не поднесе захтев за легализацију, потпада под удар те санкције", каже Александра Дамjановић.

Већ сада је извесно да се неће рушити највећи објекти, јер ће клубови који их користе некако пронаћи начин да их легализују и адаптирају.

Неизвесна је, међутим, судбина објеката у мањим срединама који или немају власника или власник нема интерес да улаже новац у њихову легализацију и опремање.

Тако би могло да се деси да грађани неких места остану без стадиона или спортских хала, чиме би и најмлађима биле битно смањене могућности за бављење спортом.